Порекло становништва села Себимиље, општина Рашка – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Себимиље, с кућама и потесом, је са обе стране Себимиљске Реке, десне притоке Трнавске Реке, а y склопу високих брда Куле (1240), Ковионице, Шанца (1198), Капине, Метаљке (1034), Црвене Главице, Влашице, Криваче, Козника, Малог Поља, Петрова Поља, Марионице, Ковионице, Турске Куле, Гребена, Равна Брда, Елезова Дола. У склопу повучене границе су брда Гола Глава, Међугорје, Метаљка, Тусто (Дебело) Брдо, Кула, Губисеме, Поповска Главица, Весовска Раван, Котац, Дочкови, Мутавица, Лакац, Коњска Раван, Бркушки Крс(т), Бркушка Кула.
Тип села.
Село се дели на крајеве, који се називају по родовима.
Воде.
Обилује изворским и текућим водама. Сваки род има своју воду, а Миљковићи имају уставу. Ниже села је Роловски Точак за стоку и чобане, а чесма Корито је под Гребеном. Петровићи имају чесму Думенац, а Ракитићи и неколико кућа Видића Леску. Видићи узимају воду на „бањишору“ (извору) Папратнику. Извор Стублина је у Елезову Долу, а Мандук-Вода је у Зимовнику. Средином потеса тече Себимиљска Река, која извире од чесме Влашице. У њу утиче Ивановски Поток. На Себимиљској Реци има четири воденице.
Земље и шуме.
Због приличног висинског положаја њиве су слабе. Потребна количина жита купује се на тржиштима, а одскора се добија на њивама које Себечевци купују у селима поред Рашке. Још и сада је главно занимање сточарство. Називи њива и ливада: Мочила, Валоге, Зелени До, Становиште, Молитва, Кути код Баре, Бабиба Вода (с воћкама), Кобилетњак, Слепак, Међице, Пре(х)од, Трепетљиче, Ограђе, Ровине, Радовљев До, Лучиште, Дебела Буква, Неранџина Вода, Брањско Брдо; шуме и испаше су: Баре, Крље, Старо Гувно, Попова Раван, Ланиште, Криваче, Клечак, Лаз, Козлић, Буче, Чукари, Појило, Колибе, Шабаганац, Репиште, Коловоз, Свиланово (ту је била агинска кула), Конопљиште, Гацки Поток, Сарицко Буче, Павитине, Брезник, Сечине, Врановина, Кути, Студенац, Међарак, Обзовка, Врлетница, Паљевине, Глуваћ, Кошариште, Бобовиште, Цремци, Шаловски Крш, Котари, Колибиште, Медвеђак, Влас, Смрдан, Ториште, Јо(х)ар, Стублина, Папратник и Спасовик.
Постанак села ипорекло становништва.
Данашње село заселило се у почетку 18. века.
У селу су ови родови:
-Поповићи, 11 кућа, Јеремићи, 2 куће, Дробњаци су најстарији род у селу. Себићи у Великој Врбници у Крушевачкој Жупи, су од овога рода.
-Видићи, 9 кућа, Св. Никола, старином из Корита код Пљеваља; прабаба Вида, удата за неког Арсовића, остала с три детета од велике задруге, чији су чланови помрли од куге. По баби се прозвали Видићи; огранак су им:
–Ракитићи, 3 куће, који имају одељаке у Пилорети, Новом ару, Топлици, Београду и Власову. Моковићи у Милатковићу су од Видића.
-Пашајлићи, 12 кућа, Ђурђиц, Дробњаци, од њих су:
–Ивановићи, 12 кућа, Луковићи, 3 куће, Петровић, 1 кућа, Јовановићи, 2 куће, и Весовићи, 2 куће.
-Шаловићи, 4 куће, Св. Стеван, су Пипери.
ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
