Порекло презимена, село Побрђе (Нови Пазар)

0
894

Порекло становништва села Побрђе, Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Побрђе је на присојним странама Великог Брда и Каменитог Рашћа, оба према Новом Пазару; ниже села води пут Нови Пазар—Сјеница.

Тип села.

Куће у Јусуп–Потоку чине насеље разбијеног типа. Село се дели на крајеве Гладницу, Селаковац и Јусуп-Поток („Усуп-Поток“); крај Ј усуп-Поток је на тераси у доњем току потока, Селаковац је најнижи крај села а Гладнице су до Новога Пазара.

Воде.

Село је оскудно водом. Има неколико бунара, устава и извора који још у пролеће пресуше. Боље су воде стублина Лукача, чесма Бубак у Браховцу и Назифов Извор у Башчи. За домаће потребе доноси се вода с Рашке; тамо су лети појила за стоку и перила рубља. Зими тече Јусуп–Поток, а лети је то суха долина.

Земље и шуме.

Њиве су у присоју брда, а баште и воћњаци су код кућа. Називи њива: Делић, Раван, Солила, Кокина Њива, Коцанска Страна, Кремењача, Гладевача (ту биле гладе, сточарски станови), Крушевљанка, Ораовача, Дестановка, Бељуха, Лукача, Крљичка, Гајевача, Границе и Стрњике. У Селаковцу су њиве с кукурузом у луговима поред Рашке (већи део њива у Селаковцу припада власницима из Новога Пазара). Испуст стоке је по сеоској утрини на Пландишту, Заједници и код Бара. Становништво се више бави сточарством, јер су њиве неродне. Сеоске шуме су слабе.

Остали подаци о селу.

Једно старо хришћанско гробље је поред сеоског пута, друго селаковачко је поред државног пута. Мухамеданци се сахрањују у Великом Гробљу код Новога Пазара, а хришћани у гробљу села Видова и у Малом Гробљу.

Постанак села.

Данашње село заселило се на агиној земљи после одсељеног хришћанског становништва 1809. године. Године 1948. имало је 207 становника.

Порекло становништва.

Помухамедањени родови:

-Дупљаци, 2 куће, прадед дошао из Дупљака на Пештеру.

-Долићи, 3 куће, дед се доселио из Долића на Пештеру.

-Куртагић, 2 кућа, су досељени из Читлука код Сјенице.

-Црновршани, 3 куће, су из пештерских Чукота, досељени1909. године; имају одељаке у Новом Пазару.

-Хукић, 1 кућа, је досељен из пештерског Угла, 1916. године.

-Ћековић, 1 кућа, је досељен из Девреча у Штавици, 1916. године.

-Typковић, 1 кућа, је досељен из Крње Јеле код Сјенице 1917. године.

-Пепић, 1 кућа, је Куч досељен из Бољара код Сјенице 1917. Године.

-Паљевац, 1 кућа, је досељен из Камешнице код Сјенице, био у штавичком Паљеву.

Одселили се у Турску 1923. године:

-Алиловићи, Реџеповићи, Биорци и Срхатлић.

Хришћански родови:

-Majдак, Саковић, 1 кућа, Св. Сава, преслава Јован Крститељ и Лесендра, предак био у Васојевићима, доселили се 1925. године из Медовине у Старом Влаху; има одељака у Вереву.

-Петровић, 1 кућа, Ђурђевдан, је Дробњак, досељен из старовлашког Брусника 1929. године.

-Рајичевић, 1 кућа, Аранђеловдан, досељен из старовлашког Арбулића 1932. године.

-Милинковићи, 2 куће, Св. Арханђео, је досељен из старовлашког села Бојовића.

Помухамедањени арбанашки родови:

-Ajpyшићи, Шкодре, 2 куће, су из околине Скадра, дошли одавно.

-Рашљанин, 1 кућа, Клименте досељен из пештерског Расна.

-Мурић, 1 кућа, је досељен из рожајског Грахова,

-Чубуровићи, 2 куће, су Шкриељи у Гладницама, прешли из Петлаче око 1890. године.

ИЗВОР:  Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ – издање 2010. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.