Порекло становништва села Брђани, Град Нови Пазар – Рашки округ. Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ насталој на прикупљеним подацима од 1929. до 1937. године. Приредио сарадника Порекла Милодан.
Положај села
Брђани су у долини горњег тока Трнавске Реке, између висова Шанца (1329) и Меденовца (1309), који су на развођу Рашке и Ибра, Жежнице (1028) на северу и Златног Камена (1056) на југозападу.
Тип села.
Куће по странама коса чине насеље разбијеног типа. Повише села је крај – заселак Шанац, назвао се по турском „шанцу“ (војном рову) на брдској главици.
Воде.
Вода се узима са извора, од којих је најбоља Мутафа, други немају називе.
Земље и шуме.
Њиве су мале и, услед висинског положаја, слабе родности. Оне су око кућа и на местима: Лаз, Реџеповиште, Базва, Њиветак, Оскоруша, Грабљак, Раван, Лазови, Алуга, Авдина Ливада, Шиљача, Сечина (са шумом), Туоца, Дубара, Осредак, Торине, Торови, Дандаруша, Злагориће, Дуварине, Студенац, Ражиште, Бакаруша, Јанков До, Ћосовача, Вртина, Пландиште, Дочек (с воћкама), Старо Гувно, Кућиште, Брекиња, Рагиповина, Пшеничиште, Плужевина, Врт, Озовље, Суљевина, Паљевина, Арифовина, Маврићевина, Ћамилово Буче, Гувниште, Дрљевина, Алина Ливада, Баћовина, Стан, Чаир, Цмилов Лаз, Уски До, Повадница. Приватне ливаде и сеоске испаше: Језерине, Врљетница, Крушкар, Дебело Брдо, Сиге, Голија, Борови, Буче, Међаш, Сланица, Златни Камен, Чукара, Паљевски Поток, Пресеченица, Крље, Шемов Врх, Сачев Крш, Запис, Велики До, Милин До, Лешћак, Јеловик, Гуџалиште, Расадиште, Локве, Мали Крш, Складови, Орловача, Воденичиште, Кољенац, Каменарска Орница, Пресло, Калдрма, Караула, Јасике, Цигански Лаз, Просиште, Компириште, Лисниковина, Џаферовина, Бугарска Долина, Криви Поток, Буков До, Уски До, Зелени Крш, Јасик и Купусиште.
Старине у селу.
Остатака од старог гробља има на Свилици. Ломигорско Гробље је остатак одсељених Ломигора. Старо село било је на Селишту, а данашње је новијег постанка. У њему је само један старији род (Товрљани), који су ту још од 18. века, а сви други населили су се у почетку овога века.
Порекло становништва.
До 1806. године била су два стара рода, Ломигоре и Товрљани. Те године логоровала је на Шанцу неко време турска војска и чинила становништву насиља. Зато се неке породице одселе у Лучку Ријеку, у ибарском Колашину, а неке у шумадијску Колубару. Макензијева и Ирбијева испитивања казују 1863. године, да између Бањске и Новога Пазара има само хришћанских кућа. Досељени „муаџери“ из Босне населили су се после 1978. године, па се одселили 1913. године у Турску. На њихово место дошли су данашњи мухамеданци. Године 1948. било је 107 становника.
Помухамедањени родови:
-Амзићи, 5 кућа, су досељени из Мојстира 1913. године.
-Радич, 2 куће, су досељени из пештерских Корита 1916. године.
–Дупљак, 1 кућа, су досљени из коритских Дупљака 1916. године.
-Колашинац, 1 кућа, су досељен из Колашина на Тари, отац био у пештерском Житнићу, дошао у Златни Камен 1916. па у Брђане 1925. године.
-Гановић, 1 кућа, су досељени из пештерске Рвенице 1916. године.
-Мргуда, 1 кућа, су досељени из Рогатице у Босни.
-Синановић, 1 кућа, су досељени из пештерске Чаровине, био неко време у Новом Пазару, овамо дошао 1926. године.
Хришћански род:
-Јовановићи*, 1 кућа, су од Прдонића у Рајетићу, прешао из Бара на Рогозни 1914. године.
*Не каже се коју славу славе.
У засеоку Шанцу су:
-Хељдић, 1 кућа, је досељен из Колашина на Тари 1913. године.
-Рамовић, 1 кућа, је досељен из Мојстира 1916. године.
-Мехмедовић, 1 кућа, је дошао из Колашина на Тари 1925. године, пошто се потуцао на више места.
-Шкриељ, 1 кућа, је арбанашки род из пештерске Бороштице 1917. године.
-Вукојичић 1 кућа, слави Аранђеловдан, је од расељених Товрљана.
*
Порекло становништва насеља Ујниче – у саставу села Брђани.
Положај насеља.
Ујниче је у долини Ујничког Потока, леве притоке Трнавске Реке, са кућама на странама Просеченице, Бориковског Брда, бређњанске Главице и Колашинске Стране. Више кућа има на левој страни реке.
Тип насеља.
Насеље има крај Теоце („Тоца“) и заселак Брежђе са кућама на страни Брежђанске Главице.
Вода.
Употребљава се вода са безимених извора.
Земље и шуме.
Њиве су у окућницама, у којима има воћака, у потесу Раван, Цветанска Њива, Хасанова Долина, Мисир, Пузићевинa, Лазина; приватне шуме, ливаде и испаше су на Плани, Паљевини, Гом Брду и у Чибучју. Сеоске испаше су по брдима.
Име и постанак насеља.
Име насеља споменуто је као хришћанско 1780. То старије село се раселило y почетку 19. века, а данашње се основало тек у другој половини истог века.
Порекло становништва.
Године 1948. имало је 136 становника.
Родови у Ујничу су:
-Бачевац, Мурселовић, 1 кућа, су из Баћице („Бачева“).
-Шукурица, Сулевић, 1 кућа, је стари род, прешао из Паралова.
-Колашинац, 1 кућа, је дошао из ибарског Колашина, овамо дошао с Копаоника.
-Бихорац, 1 кућа, је дошао из из Новога Пазара 1916. године.
-Црнишани, Клименте, 2 куће, су Црниша код Тутина, досељени 1916. године.
Родови у Теоцама:
-Дупљаци, Рамовићи, 5 кућа, су досељени из коских Дупљака 1880. године.
-Гуџевић, Шемовић, 1 кућа, су досељени из Новог Пазара 1880. године, старином су од Краљева.
Родови у Брежђу:
-Мујовићи, 5 кућа, су досељени из Коњица у Херцегови 1878. године.
-Праменковићи, Клименте, 2 куће, су досељени из пештерске Шипче 1916. године.
ИЗВОР: Према књизи Петра Ж. Петровића „Рашка“ насталој на прикупљеним подацима од 1929. до 1937. године. Приредио сарадника Порекла Милодан.
