Порекло презимена насеља Петревци (засеок Прогорелице), Град Краљево – Рашки округ. Према књизи Драгољуба В. Корићанца „Надибар -1“ – издање 1992. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Постанак насеља и историјат.
Петревци су данас заселак села Прогорелице, али су у даљој па и далекој прошлости били самостално село. Због те чињенице овде га посебно истичемо. Као самостално село помиње се још 1528. године, када је имало 14 кућа у којима је поред домаћина било и 33 неожењена мушкарца. Имена свих 47 пописаних мушкараца су словенска.
Име насеља.
Насеље је временом различито записивано као: Петровац у турском попису 1528. године, у старим аустријским картама из 1783. године Petrojevcze. У једном извештају кнеза Нахије пожешке записано је Петројевци, а у народу се најчешће чује Петревац и Петревци. Како преовладава плурални облик назива, могло би се закључити да је од првобитног облика Петровац или Петројевац множина Петревци настала по братству које је остало после родоначелника Петра. Ко је био Петар не може се рећи, али знамо да је Петар (патос), каледарско име грчког порекла и значи камен- стена као асоцијација на постојаност.
Иначе Петревци су у саставу села Прогорелице још од 1822. године, што се види из пописаа чибука села Прогорелице, где су уписани и родови који живе у Петревцима.
Положај насеља.
По свом положају овај (сада) заселак има природне границе које га јасно одвајају од суседних села (Богутовца, Роћевића, Врдила и Прогорелице) што је вероватно и био разлог да у прошлости буде самостално село.
Сеоске куће су распоређене по косама, странама и заравнима и око потока и извора.
Воде.
Становништво се снабдева водом са Младеновог извора (Шушића чесма) и Качаревског извора у Маргама. Са ових су извора данас изграђени и интерни водоводи. Целом долином у којој је насеље тече Петревачки поток у који утичу мањи потоци као: Црни поток, Мидов поток и други. а у доњем току мења име у Прогорелички поток. На овом потоку од давнина постоји једна воденица која ради у периоду када су приливи воде значајнији (у пролеће,
јесен и зиму).
Топонимија.
Дубовац, Илинчићи, Рујнићи, Коловача, Качаревићи, Марге, Младенов извор, Качаревски извор, Петревачки поток, Црни поток, Мидов поток, Тодоровача и Савковача.
Порекло становништва.
Редни број-назив рода-број кућа 1989-Крсна слава-порекло
1 Гарићи – 1 Митровдан, Савово, Гаре–Мланча
2 Ђорђевићи – 1 Никољдан, Вича – Радаљево
3 Златићи – 2 Илиндан, Поноре
4 Илинчићи – 3 Ђурђевдан, Богутовац
5 Јовановићи – 3 Јовањдан
6 Јовичинци – 1
7 Качаревићи – 2 Мратиндан
8 Ковачевићи – 2 Никољдан
9 Лекићи – 1 Никољдан, Богутовац
10 Милићевићи – 1 Алеимпијевдан
11 Мијаиловићи – 2 Митровдан, Мланча
12 Павловићи – 2 Никољдан, Гоња Лопатница
13 Пантовићи – 1 Мратиндан
14 Радовићи – 1 Врачи
15 Ратковићи – 1 Јовањдан
16 Розгићи – 1 Лучиндан, Мланча
17 Сретеновићи – 1 Лучиндан, Горња Лопатница
18 Станишићи – 4 Ђурђевдан, Бресник , Рус–Мланча
19 Степановићи – 1 Јовањдан
20 Стојићи – 1 Никољдан, Прогорелица, Ђаково – Пљевља
21 Филиповићи – 3 Стевањдан, Богутовац
22 Филиповићи – 1 Аранђеловдан, Мланча
23 Џомићи – 1 Никољдан, Горња Лопатннџа
24 Шушићи – 18 Јовањдан, Драгачево, Бијело Поље
Додатна објашњења.
(18) Станишићи, друго презиме Русовићи.
(20) Стојићи су у Ђаково досељени из села Грево, заселак Илино Брдо код Пљеваља у Црној Гори.
Марге су предео насеља где је земљиште песковито. Марганец у руском језику значи силицијум, што би требало да значи да је основа словенског порекла.
ИЗВОР: Према књизи Драгољуба В. Корићанца „Надибар-1“ – издање 1992. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
