Порекло презимена села Толишница, Град Краљево – Рашки округ. Према књизи Драгољуба В. Корићанца „Надибар -1“ – издање 1992. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај и тип села.
Село се налази у изворишном делу реке Лопатниде на надморској висини око 700 м. Јужно изнад насеља стрмо се уздиже планина Чемерио, а са источне планина Троглав. Куће су распоређене по косама, странама и заравнима у питомијем делу речне долине па се може узети као типично село разбијеног типа. Насеље је са спољним светом повезано једним незавршеним путем Који га Преко Богутовца спаја са ибарском магистралом. Толишница је до 1964. године припадала општини Чачак, а од тада је у саставу општине Краљево.
Име села.
У народу је сачувана традиција да се Толишница до Првог српског устанка звала Асаново Поље, а по неком Толиши (Толи) који је овде погинуо у лову добила је данашње име. Име заселка Пропљеница настало је, како народ каже, од првобитног назива Пролупљеница. Наводно, српски хајдуци су стално ноћу лупали и плашили Турке и на тај начин принуђавали их да село напусте.
Постанак села.
Као посебно село Толишница је настала издвајањем из састава Горњег Дубца, што је озваничено указом од 15. јула 1902. године. Насеље је старо око 190–200 година, тј. почело се формирати пред Први српски, када су се Турци, не осећајући се сигурним, повукли са овдашњих имања. У периоду Првог устанка српско становништво је бројчано ојачало те је тако успело да се одржи и после пропасти устанка и трајно заснујее насеље на овом простору. И поред тога што се насеље налази у дубокој долнни, вегетација доцни око месец дана па нема услова за озбиљнији развој пољопривреде те је сточарство и сеча дрвета главно занимање становништва. Како смо већ рекли, насеље је до 1902. године припадало Горњем Дубцу па о становништву Толишнице из ранијег периода посебни подаци не постоје.
Топонимија.
Полице, Лазовско Брдо, Заборјачко Брдо, Јасик, Илина Вода, Козјак, Брезова Раван, Голо Брдо, Шушковац, Бријест, Самарина, Радов Лаз, Црквина, Субашина Ливада, Борова Страна, Соколина, Гајева Крчевина, Сувари. Раван, Змајева Река, Мрчајевац, Јасењак, Јасиковице, Пашића Ливаде, Кула, Борошница, Крајња Коса, Добри До, Добро Брдо. Каменити Лаз, Трлине, Певац, Рујевачка Коса, Липовик, Ћулак, Дреновачка Коса, Лађевачки Поток, Грабачка Коса, Дубока Превоја, Дуга Раван, Јаворак, Међа Раван, Шупљак, Црна Бара, Поглед, Велики Борич, Стојанова Крчевина, Гавранов Крш, Иванов Клик, Црнушица, Равни Гај, Зидинска Коса, Добра Коса, Растовита Коса, Мала Соколина, Велика Соколина, Суви До, Тисовска превоја, Рогова Главица, Коњско Врело, Коњски Поток, Округлица (Лакат), Међеђа Јела, Голеш, Репушњак, Јапијарска Коса, Дебело Брдо, Тресава Гора, Врелићи, Грабље, Дреновице, Бело Врело, Брезов Влас, Гњило Брдо, Студенац и Стања Река.
Порекло становништва.
Данашње становништво Толишнишг сачињавају досељеници из Студеничког краја, Дежеве, и других планинских села Ибарске долине, а има их и из Црне Горе и Херцеговине као што су:
–Сарићи и Маринковићи од Никшића, Булије из Мораче, Милинковићи из Будимље итд.
Редни број-назив рода-број кућа 1989-Крсна слава-порекло
1 Бажалци – 1 Аранђеловдан, Бажале
2 Булије – 1 Аранђеловдан, Пшаник – Морача
3 Васовићи – 2 Илиндан, Запоточе–Ивањица
4 Дмитрићи – 5 Никољдан, грана Сарића
5 Драгићевићи – 2 Никољдан, Од Рожаја
6 Дукићи – 1 Аранђеловдан, од Сјенице
7 Жојићи – 2 Лучиндан, Никшић
8 Котуровићи – 4 Лазарица, Бинићи–Голија
9 Лазовићи – 2 Никољдан, грана Сарића
10 Маринковићи – 9 Лучиндан, Лепојевиће – Никшић
11 Милетићи – 10 Никољдан, грана Сарића
12 Милинковићи – 2 Аранђеловдан, Рудине–Мланча
13 Милојевићи – 1 Никољдан, грана Сарића
14 Мисићи – 1 Аранђеловдан, Принч.Брдо–Ивањ.
15 Николићи – 23 Јовањдан, Боровићи–Рашка
16 Петровићи – 1 Никољдан, грана Сарића
17 Рудинци – 7 Аранђеловдан, Рудине–Мланча
18 Сарићи – 4 Никољдан, Дежева – Никшић
19 Шолајићи – 1 Томиндан, Шолаћи – Мланча
20 Штављани – 2 Ђурђевдан, Штаваљ–Сјеница
ИЗВОР: Према књизи Драгољуба В. Корићанца „Надибар-1“ – издање 1992. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
