Порекло становиштва села Књегиња, општина Рудо – БиХ (РС). Према књизи „Вишеградски Стари Влах“ свештеника (попа) Стјепа Трифковића. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Књегиња је село северно од Племе а у страни изнад Увца. Село је делом у осојној, делом у присојној страни а делом у равници – Баре.
Сеоске су куће у пољу, крај реке Увца – Баре а остале по странама: Кнегињи, Копривници и Кршу.
Воде.
У селу су најбољи извори: Николића Извор код куће Симе Николића, Марковића Извор и једна стублина у Барама.
Земље и шуме.
Земља за обрађивање, као и нешто коснице, је груписана око кућа. Земља је местимично добра и родна.
Са испашама је село оскудно, једно због тога што је земље сувише искрчено и узираћено а друго због блискости границе, која им је пресекла прелазак преко воде и напасање тамо стоке. Нешто мало испаша је у Пејову Брду и Вујовини одмах изнад села а неки имају по нешто по забранима у чифлуку, где напасају краве и волове.
Шуму има село на јужној и југо-западној страни, која настаје одмах изнад села.
Тип села.
Сеоске куће су углавном у Књегињи. Још имају по две куће у Кршу – Риду и Барама и једна у Копривници. Ове последње су доста удаљене од Књегиње; тако је Крш удаљен 2, Баре 3 и Копривница један километар. Баре дели од Књегиње шума и друм Вишеград – Увац, Крш једна ливада и једна шумица а Копривницу ливаде. У Књегињи су куће јако раштркане, тако да између њих има по 250 до 500 метара размака. Оне две куће у Кршу су ублизу а оне у Барама су поред друма једна поред друге. И овде су старијих и већих родова куће ближе од кућа каснијих досељеника.
Кућа има 18, од којих у Књегињи 13, Кршу две, Бараме две и Копривници једна. Родова има осам, а то су: Николићи (9 кућа), Новаковићи (3), Ковачевићи (1), Симићи (1), Кујадиновићи (1), Лучићи (1), Ваићи (1) и Пачићи (1).
Име села.
Селу је, кажу, добило име по некаквој књегињи која је ту живела.
Постанак села и порекло становништва.
На месту где је данас Књегиња је раније било насеља, види се по њиховим траговима, тако например, изнад села су гробља са стећцима. Осим тога, предање прича, да је овде некада живела нека књегиња због које је дошло име селу. А има и старинаца, за које се прича да су на овом месту од давних старина.
У селу су ови родови:
-Николићи су староседеоци. Славе Св. Ђорђа.
-Новаковићи, који су после Николића, најстарији уселу. Досељени су из Мокронога. Славе Никољдан.
-Ковачевићи, који по старини долазе иза Новаковића, досељени су из Старунића у чајничком котару. Славе Св.Ђорђа.
-Лучићи. Отаџ Станиша доселио се из Пребидола пре 50 година и призетио код Новаковића. Старо презиме им је Га…вићи*. Славе Јовањдан.
-Кујадиновић је дошао пре 25 година из Рабреновца сестри жене Сима Николића. Славе Никољдан.
-Ваић је дошап из Мокронога после српско-турског рата. Слави Никољдан.
-Пачић је дошао из Племе такође после српско-турског рата. Слави Никољдан.
-Симић је из Мокронога. Довела га мајка пре 20 година, када се удала за Новаковића. Слави Ђурђиц.
*Не виде се задња 2-3 слова у реду.
ИЗВОР: Према књизи „Вишеградски Стари Влах“ свештеника (попа) Стјепа Трифковића. Приредио сарадник Порекла Милодан.
