Проблематика кричког имена
О настанку кричког имена постоји неколико теорија. Неке од њих базиране су на дробњачким предањима, неке од њих на лингвистичким закључцима, док неке представљају слободна размишљања на ту тему. Издвојићу оне теорије које ми дјелују најзанимљивије.
- Кричи = кричање
Према дробњачком предању које је забиљежио Лубурић, Кричи су име добили од Срба којима је њихов говор личио на кричање. Професор Александар Лома сматра да веза кричког племенског имена (Кричак, Кричкови) са глаголом кричати изгледа вјероватно јер је апелатив кричак, „човјек који кричи“, забиљежен током XVII вијека. Међутим, професор наводи да је то по свему судећи само подругљиво објашњење овог старог етнонима.
- Кричи = Грци
Према размишљању неких људи поријеклом са подручја Дробњака и Кричка, кричко име могло је настати трансформацијом ријечи грчки у крички. Наводе да се стара караула и данашње село Кричак у народу називају Крчак, по томе што је у близини ове карауле старо војничко грчко насеље. Исто тако, постоји жива традиција о Грцима као старом становништву тих подручја. Међутим, према професору Ломи, ова теорија је језички неодржива.
- Кричи = црни, црнокоси, црномањасти
Према неким размишљањима, име Кричи могло је доћи преко ријечи krisio, односно илирске krusi, што би према данашњем албанском теримуну kryezi, означавало црне, црнокосе или црномањасте људе. Професору Ломи ни ово објашњење кричког имена не изгледа убједљиво.
- Кричи = хришћани
Према професору Ломи, име Кричани могло је доћи од латинске ријечи Christiani (хришћани). Он сматра да је могуће да су Романи као хришћани сами себе тако доживљавали и називали, у супротности према паганским Словенима. Као могући примјер опозиције paganus – christianus, професор наводи примјер села Пошћење у непосредној близи Кричка које се раније називало Погана.
- Кричи = потомци оснивача катуна
Познато нам је да први помен Крича датира из средине XIII вијека (око 1260. године), када се у лимској повељи краља Стефана Уроша I помиње предио Кричан. Исто тако знамо да се око 1300. године јавља лично име Кричан, а нешто касније помиње се исто име у околини Штипа (Македонија). Током средњег вијека помињу се и села Кричановска Козница код данашњег Куманова (Македонија) и Кричани код Солуна (Македонија).
Гордана Томовић сматра да име Кричана, као и код других влашких скупина, потиче од личног имена Кричан, које је имао оснивач матичног катуна, и које се, као посљедица насљедног старјешинства, преноси на катун или групу катуна под кричким именом.
Лично име Кричка имамо забиљежено у истоименој влашкој нахији (нахија Кричка) 1477. године, када се у једном од пет кричких џемата помињу синови Кричке, од којих је један на челу истог џемата.
Извори и литература:
- П. Влаховић, Кричи и зачеци њиховог етничког раслојавања, Гласник етнографског музеја 33, Београд 1970
- A. Aličić, Poimenični popis sandžaka vilajeta Hercegovina, Orijentalni institut u Sarajevu, Sarajevo 1985
- А. Лома, Кричани, Ономатолошки прилози X, Београд 1989
- А. Лубурић, Дробњаци – племе у Херцеговини, Београд 1930
- Г. Томовић, Кричани и Кричак, Гласник завичајног музеја 4, Пљевља 2005
Кричи – трагом изгубљеног племена (први дио): http://www.poreklo.rs/2017/10/02/krici-tragom-izgubljenog-plemena-prvi-dio/
АУТОР: Петар Демић, сарадник портала Порекло
