Порекло становиштва насеља села Бијело Брдо, општина Рудо – БиХ (РС). Према књизи „Вишеградски Стари Влах“ свештеника (попа) Стјепа Трифковића. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Бијело Брдо лежи на северу и северо-истоку од Будимлије. Куће су у присоју на местима: Под Стијеном или Врањешу, Чемерном, Бијелом Брду и Ражишту.
Воде.
Село обилује пијаћом водом. Најбољи извори су: Попова Вода, Здрава Вода у Чемерну и Змајевац у планини Будовништу изнад села.
Земље и шуме.
Земља за обрађивање је сва, као и нешто косница, груписана око кућа. Земља је осредње родности; на неким местима је бела иловача.
Испаше има довољно у селу, хуријама и око села по планинама: Будовништу, Странама, Црном Врху и Омаринама. Стока им иде најдаље сат и по од села.
Шуме има свуда око села, по именима: Будовниште, Црни Врх и Омарине, које су далеко од 30 минута до један сат пешачког хода од села.
Тип села.
Све сеоске куће налазе се у четири гупе. Усамљених кућа у овом селу нема. Прва група је Под-Стијеном како се пређе из Будимлије преко Смрдана, у којој су у непосредној близини једна до друге три куће Врањеша или Поповића. Друга група је северно од претходне, преко њива и једног потока, два километра далеко, на Чемерну. Неке куће су у овој групи сасвим близу а друге су растављене од 20 до 50 корака. У овој групи су 11 кућа Раковића. На истоку од ове групе по страни Бијелог Брда има 17 кућа Божовића, које су две-три сасвим близу а остале у размаку од 20 до 50 корака. Испод ових кућа, на километар, по страни Бијелог Брда, крај сеоске улице, на Ражишту постоји група од 6 кућа, од које су по две сасвим једна уз другу а између њих има неких у размаку од 50 корака.
У селу има 37 кућа, од којих Врањеши-Поповићи (3 куће), Раковићи (11), Божовићи (17) и Цвркоте (6).
Име села.
Село је добило име по једној страни, која је до белог камена, те издалека изгледа као да је злато разастрто.
Старине у селу.
Прича се да је изнад кућа Божовића била некаква бела кула од сиге, затим, да има и других развалина од кућа и зграда. Више Смрдана, на месту званом Црквине, прича се да је била црква. Постоји једно старо гробље на Главици испод данашњих кућа.
Постанак села и порекло становништва.
По остацима разних старина види се да је на месту овога села било насеље. Та насеља нису настављена данашње, него је веза прекинута, јер мештани причају да су, кад су овде досељени, нашли запуштену земљу, необрађену и зараслу шумом. У време Карађорђеве Крајине у овом селу су биле две куће, једна Раковића и друга Божовића.
У селу су ове породице:
-Божовићи су најстарија породица у селу. Они су од Богдана Кујунџића, који се овде доселио са братом Богићем из Риђановића у Херцеговини пре Карађорђеве Крајине. Славе Јовањдан.
-Раковићи су се доселили из села Јабланице у Србији после Божовића а пре Карађорђеве Крајине. Старо презиме им је Ерчевићи а садашње је настало од Рака, који се овде доселио. У време морије, која је овде било око 1800. године помрло је из њихове куће за неколико дана 25 чељади. Остао је био само једна мушкарац, који се оженио од Божовића и очувао кућу. Славе Св. Враче.
-Цвркоте су такође одавно у овом селу, али се не прича када су досељени. Зна се само да имају рођаке у златиборском срезу у Србији и Рачи код Прибоја. Славе Аранђеловдан.
-Врањешевићи су из Врањеша а у Бијело Брдо прота Димитрије Врањешевић, касније игуман Дионисије, из Доброселице у Србији. Његови стари су се доселили из Врањеша а у Врањеш су дошли из Пљеваља, са црногорске границе, али се не зна када. У Врањешу их има 4 а у Доброселици 7 кућа. Како су се звали старином, не зна се. Славе Цвети.
Мештани се сахрањују на Главици, више старог гробља.
ИЗВОР: Према књизи „Вишеградски Стари Влах“ свештеника (попа) Стјепа Трифковића. Приредио сарадник Порекла Милодан.
