Порекло становништва села Јагличје, општина Гаџин Хан – Нишавски округ. Према књизи Драгољуба Симоновића „Заплање“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Земље.
Земљиште у Јагличју ја слабо и каменито, тако да им често пута, када су године кишовите, усеви пропадају – јер их вода однесе. И када су добре године приход са имања није довољан за годишњу исхрану па је народ приморан куповати храну за људство и стоку.
Занимање становништва.
Стока се у овом селу чува само онолико, колико је потребно за сиромашну кућу. Тешко ја наћи човека са преко десет оваца, махом имају по две-три овце и преко лета их саставе у један буљук и када се јагњад одлуче, прикупе се сви власници, измере количину млека и према броју оваца свака кућа добија своју количину млека. Поред земљорадње махом се баве којим занатом, понајвише мутавџијским.
Постанак села.
Не зна се када је Јагличје настало, али се верује да је то било врло давно, јер по старом предању, које се преноси са колена на колено, прича се да је у селу некада било само пет кућа
Име села.
Село је добило име по цвећу јагличју, које у овом селу у пролеће цвета у изобиљу, тако да се земља зажути од овог цвећа.
Порекло становништва.
Године 1933. у Јагличју је било седам фамилија. То су: Божидарска, Јединичка, Пауновска, Луковачка, Славујска, Сарајска и Драговска.
У селу су 1976. године забележени ови родови:
-Јединаци. Ова фамилија је досељена и Јагличје, али се не зна ни када нити одакле су досељени. Потомци кажу да је то било веома давно и да се предак звао Огњен. Има их 11 кућа у селу а има их одсељених у Књажевац – једна и две у Ниш. Славе Никољдан.
-Павуновци, раније поменути као Паунковци. Родоначелник је Сава, који је фамилију засновао око 1850. године. У селу их има две куће и Нишу три. Славе Никољдан.
-Драговци су досељени из Драговља, не зна се да ли из Горњег или Доњег. Доселио се Стеван, вероватно почетком XIX века. Ово је вероватно најбројнија јагличка фамилија, јер их у селу има 24 куће са око 100 чланова и одсељених око 20 кућа са око 90 чланова. Потомци причају да је Стеван у Драговљу убио Турчина и побегао у Јагличје. Многи су завршили разне школе. Славе Никољдан.
-Сарајци. Према причању потомака, ова фамилија је досељена са Косова пре око 200 до 250 година. Најстарији предак кога памте звао се Китан. Данас их у селу има 13 кућа и одсељених пет. Многи из ове фамилије су завршили разне школе и факултете. Славе Никољдан.
-Лукаци. Фамилију је засновао Риста око 1850. године. Не знају због чега се зову Лукаци. У селу их има 9 кућа и исто толико одсељених у Алексинцу, Гаџином Хану, Нишу и Студени. Славе Јовањдан.
-Ракини (Славујци). Најстарији предак кога памте у овој староседелачкој породици је Стојан, који је живео око 1835. године. Ракинци се зову по предаку Раки а због чега Славујци – не знају. У селу их има 5 кућа и одсељених 13 – у Нишу, Пожаревцу, Женеви (Швајцарска). Славе Никољдан.
-Шабанци. Оснивач рода је Стаменко. Досељени су из Црне Баре око 1860. године. Има их у селу три куће. Славе Никољдан.
-Палошевци. Фамилију је засновао Крста, који је око 1850. године дошао из Копривнице. Има их данас у селу 3 куће и одсељених 4 куће – Београду, Врању, Блацу и Нишу. Не знају зашто се зову Палошевци. Славе Никољдан.
-Џенамлије. Фамилију је засновао Вељко око 1850. године. У селу их има 9 кућа и исто толико одсељених – у Нишу и Великом Градишту. Славе Никољдан.
ИЗВОР: Према књизи Драгољуба Симоновића „Заплање“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
