Порекло становништва села Стубла, општина Бојник – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Село Стубла са налази на источном ободу пусторечке области, на питомим падинама око два поточића, који се у средишту села састају, и на другим суседним брежуљцима, који испод села падају у алувијалну раван Пусте Реке.
Име села.
Име села Стубле је изразити хидроним. Оно долази од речи стублина које, по Вуку, означава дебело шупље дрво, које се тамо где вода слабо извире метне одоздо и у земљу око извора добро укопа па се онда вода из стублине захвата. Данас у средини села Стубле, испод састава поточића на чијим обалљама се налази село, постоји чесма са два млаза хладне воде. На месту чесме, у доба настанка села, била је стублина, па су Стубљани и данас дали име своме селу – Стубла.
Воде.
Као врло старо људско насеље, Стубла је засељена на терену који је знатно изнад Пусте Реке, главне текућице ове области, и нешто даље од њене десне обале. Поред Пусте реке, кроз Стублу протичу два слаба поточића – Стојановски Поток и Христин или Пауновски Поток. Извориште првог потока је испод Ћосиног Брда а другог код места Шљамовог Пландишта. Оба ова поточића се састаји у средишту села и као један водоток падају у равницу и уливају се у Пусту Реку.
Осим ових два поточића, Стубљани за своје потребе користе воду из чесме у средини села и из својих бунара у сопстевним двориштима. Стубљани су на Савиној Падини и Аршанској Долини ископали и озидали велике бунаре и изданску воду пластичним цевима спровели до својих кућа из којих се многе куће снабдевају здравом и питком водом.
Из прошлости села.
Изгледа да је данашња Стубла била значајна насеобина неолитског човека. Српски историчар Милутин Гарашанин је не територији овог села пронашао две историјске насеобине, два локалитета – једну на северозападу села где је нађено обиље фрагмената керамике, пластике и каменог оруђа. Други локалитет је такође на северозападу села, исто тако из фазе винчанско-плочничке. И на овм месту нађени су фрагменти керамике, камена оруђа и један камени жрвањ.
У близини Стубле ископан је један питос са натписом, који се на путу за Београд изгубио и није приспео ни у било који музеј.
Римски период у Стубли опомиње локалитет Латинско Гробље, а предање о цркви на локалитету Јоргован са гробљем и старим бунаром говори о насељу на овом месту из рановизантијског периода. Врло вероватно да је у овој цркви служио поп Радивоје, чија се надгробна плоча чува у музеју у Лесковцу који је, према запису на плочи, умро у доба кнеза Степана, односно Стефана Лазаревића, између 1389. и 1402. године и сахрањен на старом гробљу у Стубли.
Албанци су почели насељавати у Пустој Реци крајем XIX века, потискујући српски живаљ. Ослобођење од Турака 1878. године затекло је у Стубли само осам српских кућа док је албаснких било 20. У новој држави, Стубла се брзо развила у највеће село овог дела Пусте Реке.
Земље и шуме.
Земља носи ове називе: Латинско Гробље, Сланица, Марков Поток, Кара-Хасанаове Ливаде, Бели Камен, Вирови, Ишљамово Пландиште, Језеро, Тополе, Преко Поток, Јоргован, Сланачке, Белушине, Асанова Глава, Јаз,Ћопино Лојзе, Прогон, Савина Падина и Чаир.
Порекло становништва.
У Стубли данас живе ови родови:
-Николићи-Гарци су из села Гара.
-Милошевићи су из Млачишта.
-Илићи су из Црне Траве.
-Павловићи-Шапранци су из села Шапранца код Врања.
-Димитријевићи-Шапранци су из села Шапрана код Врања.
-Пешићи су из села Граова код Предејана, на левој обали Јужне Мораве, у брду.
-Јовановићи-Ридарци су из Веље Главе.
-Пејчићи-Каланци су из Калне-Власотинце.
-Трајковићи-Балтијанци су из околине Власотинаца.
-Илићи-Балтијанци су из околине Власотинаца.
-Крстићи-Билци су из Била – Црна Трава.
-Николићи-Билци су из Била.
-Стојановићи-Марјановци су из Црне Траве.
-Марјановићи-Марјановци су из Црне Траве.
-Арсићи-Чиклије су староседеоци.
-Здравковићи су староседеоци.
-Стојановићи су староседеоци.
-Ивановићи-Гопинци су из Млачишта.
-Митићи-Мрштанци су се били одселили у Бивоље па се вратили у Стублу.
-Живковићи-Мрштанци су непознатог порекла.
-Крстићи-Чамугари су из Власотинца.
-Јовићи-Чамугари су из Власотинца.
-Рајковићи су неутврђеног порекла.
-Миладиновићи су из Црне Баре – Власотинце.
-Радовановићи-Догановци су из Власотинаца.
-Радуловићи-Лударци („били бесни“) су Власотинчани.
-Јовановићи-Врачарци (неко од њих се бавио враџбинама) су из Јастрепца – Власотинце.
-Дамјановићи-Гороломци су из Млачишта.
-Цветановићи су из села Црна Бара.
-Љубеновићи су из околине Предејана.
-Ђикићи-Кокерде (лепи и поносити) су из Црне Баре.
-Стаменковићи су из Црне Баре.
-Стојановићи су из Црне Баре.
-Ристићи-Паљинци су из Била – Црна Трава.
-Николићи-Орашани су из Орашја код Власотинаца.
-Цветковићи су из Млачишта.
-Ристићи-Дејанци су из Дејана код Власотинаца.
-Ђорђевић Антанас – Грк – пастир-ашанин, који је напасао своје стадо у околини па се заселио у Стубли.
-Стојиљковићи други-Орашани су из Орашја.
-Костићи су из Црне Траве.
-Тасићи су староседеоци.
-Стаменковићи су из Новог Села код Власотинаца.
-Савићи-Крушкарци су из Лугара код Великог Орашја.
-Јовићи-Тукејинци су из Шишаве.
-Миљковићи су из Црне Баре.
-Стаменковићи су из Шишаве.
-Тасићи-Стојковци су староседеоци.
-Стаменковићи су из Власотинаца.
-Станковићи су из Црне Баре.
-Стојановићи су из Црне Баре.
-Војиновићи су из Млачишта.
-Грујићи-Момировци су из Млачишта.
-Петровићи су из Власотинаца.
-Костићи-Шојкинци су из Црне Баре.
-Николићи-Цининци су из Млачишта.
-Томићи су из Ивања.
-Видојевићи-Орашани су из Орашја код Власотинаца.
-Радуловићи-Живодерци су из Црне Траве.
-Станковићи су непознатог порекла.
-Момчиловићи су непознатог порекла.
-Димитријевићи-Ђикинци су из Репишта.
-Марковић Младен је неутврђеног порекла.
-Банковићи су из Црвене Јабуке, досељени 1888. године.
Роми:
Село Стубла има доста бројну ромскуколонију. Пет садашњих кућа су овде још из времена Турака. Остали су се касније доселили.
-Џафер Јашаревић је староседелац.
-Фазлија Јашаревић је староседелац.
-Томе Јашаревић је староседелац.
-Трајко Јашаревић је староседелац.
-Ђура Рамић је староседелац.
-Јова Ибраимовић је из Приштине, досељен 1885. године.
-Стојан-Цоне Ибраимовић је из Међе, досељен 1962. године.
-Калајић Воја је са Косова, досељен 1890. године
-Калајић Алија је са Косова, досељен 1890. године.
-Калајић Живка, удова, не каже се ништа за порекло.
-Рамић Рустем, не каже се ништа за порекло
-Демић Смаја је из Винараца, досељен 1915. године.
-Демић Влада је из Винараца.
-Калејић Веки је са Косова.
-Османовић Раим је из Пуковца, досељен пред Други светски рат.
Занимање становника.
Главно занимање је земљорадња. Сеју пшеницу и кукуруз. Имају винограде и нешто шљивика. Чувају по пар крава за вучу, млеко и приплод. Неки чувају и овце. У селу има два столара, три ковача и једна друштвена трговинска радња.
Роми су сезонски пољопривредни радници. Неки имају и земљу у власништву. Добили су приликом аграрне реформе довољно земље али су је продали и новац потрошили. Неки имају коње. Имају и једно магаре. Четири домаћинства добија социјалну помоћ. Славе, углавном, Ђурђевдан. Трајко Јашаревић слави Св. Саву, због тога што је на тај дан, заробљен као партизан, спашен од смрти.
Село Стубла има четвороразредну основну школу са три одељења као истурено одељење оснвне школе у Косанчићу.
У средини села постоји леп споменик палим борцима у ратовима 1912-1918. и 1941-1945. године. Преко пута овог споменика се спомен-чесма, подигнута раније на месту негдашње „стублине“, по којој је село добило име.
ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
