Порекло презимена, село Штулац (Лебане)

0
1091

Порекло становништва села Штулац, општина Лебане – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај и тип села.

Штулац се налази на брежуљцима ниже дивулијалне терасе, у јужном делу пусторечке области. Његових осам махала разбацано је по великом пространству између атара села Прекопчелице, Гегље, Лалиновца, Свињарице и Секицола. Те махале носе ове називе: Доњи Штулац, Горњи Штулац, Стојановци, Костадинци, Брдарци, Кодралије, Гарци и Царичина. Поједине махале чине групе кућа збијеног типа које, често, настањују поједини родови, што се види из назива тих махала.

Име села.

 Легенда о називу села Штулца везане се са легендама о Царичином Граду, који се налази у атару села Штулца и легендама о имену суседног села Свињарице. Једна легенда каже да је господарица Царичиног Града са својим љубавником, лепим свињарем, бежећи од свог разјареног цара у селу Штулац испадне тулац на златним каруцама те су их морали поправити. Од тада је село добило назив Штулац.

По другој, бегунцима је у селу Штулац десила другачија неприлика. На коњима који су вукле кочије су испале „штуле“ (потковице) па су одатле вукли каруце „босоноги“ и у Гегљи почели „гегати“ – па је по томе село добило име Штулац а суседно Гегља.

Трећа каже да је лепи свињар запросио од цара његову лепу кћер. Цар је пристао али под условом да у Царичин Град доведе воду. Свињар је пристао и са Радана довео воду до села Штулац, недалеко од Царичиног Града. Плашећи се да цар неће испунити своје обећање он позове цара да се увери да је довео воду. Када је цар дошао воде није било – негде је штукла. Од тада је село названо Штулац.

По четвртој легенди, свињар је чувао своје свиње по ридовима овог села. Наједном свиње су се некуда некуда изгубиле – штукле. По томе је село добило име Штулац.

Воде.

Штулац је засељен на ридовима који раздвајају три водотока чија се изворишта налазе испод бучуметске терасе. Први водоток је онај који  чини леву саставницу Прекопчеличке реке. Други је онај који се као поток формира код села Лалиновца и тече паралелно са Свињаричком Реком, опасује царичин Град са јужне, југоисточне и источне стране и испод Царичиног Града са састаје са Свињаричком Реком. Трећи водоток је Свињаричка Река на којој лежи махала Штулца – Царичина. Од свих ових водотокова најбогатија је водом Свињаричка Река.

Бунари овог села су дубоки од 8 до 18 метара и имају добру воду. Неке махале имају водоводе од 1973. године. У Горњем Штулцу су три бунара из турског доба: Текијин, Радомира Стојановића и сеоски.

Постанак села и прошлост.

Штулац је старо српско село, подигнуто још у доба старе српске средњовековне државе, у коме се за све време турске окупације одржало неколико српских родова од којих данас потичу 44 домова. Штулачка махала Царичина изгледа да је у првој половини XV века била самостално српско село. Михајло Лукаревић помиње ово село у својој трговачкој књизи на два места 1434 године – дужнике и јемце из овог села.

Кад је реч о прошлости и старинама овог села, Штулац је село на чијем атару се налази Царичин Град, најзнаменитије античко налазиште у Лесковачкој Котлини и једно од најважнијих у целој Србији.

Земље и шуме.

Штулац има атар простран 857 хектара. Од ове површине оранице и баште захватају простор од 442, воћњаци 15, виногради 7, ливаде 111, пашњаци 184, шума 57 док јенеплодно 41 хектар. Земља је смоница и пешчара. Има и лиске.

Земља носи ове називе: Крушкар, Големе Њиве, Јаминове Њиве, Рушитове Њиве, Рид, Царичина Горња, На Трле, Падине, Брег, Крс – где је био запис и сада је ту брест, Дубрава, Дервишов Камен, Китице, Бељине Ливаде, Китаркино, Кузино, Бунајке, Поде, Авдикучев Брег, Бунаје, Језеро, Текија, Гошњане или  Гошњанке, Кодралије и Преке.

Порекло становништва.

У популационом и демографском погледу село Штулац у последњих 20 година је задржало мање-више једну стабилност. Оно је 1953. године имало 121 кућу са 782 становника; 1961. – 137 – 786 а 1971. 153 куће са 731 становником.

Садашње становништво чине ови родови:

Староседеоци:

-Стојановци, Костинци, Арсићи, Стошићи, Станковићи, Костићи-Деда Костини, Јовановићи, Минићи, Станковићи други, Милошевићи и Стојановићи.

Досељеници:

-Цветковићи су досељени из Гара 1914. године.

-Перићи су из Криве Реке.

-Пауновићи су из Криве Реке.

-Тодоровићи су из Криве Реке.

-Пешићи су из Криве Реке.

-Јанковићи су из Криве Реке.

-Михајловићи (Станко) су из Криве Реке.

-Јовановићи други су из Криве Реке.

-Глигоријевићи-Гарци су из Гара.

-Јовановићи трећи-Каланци су из Калне.

Арсићи други (Душан) су из Прекопчелице.

-Драгановићи-Каланци су из Калне.

-Пантићи су непознатог порекла.

-Костићи други су из Калне.

-Костићи трећи су из Калне.

-Ђурини-Добропољци су из Доброг Поља.

-Гарци су из Гара.

-Митрини су непознатог порекла.

-Милошевићи други су непознатог порекла.

Роми:

-Алиловићи.

-Ибраимовићи.

-Речковићи.

-Азировићи (Ружа).

Занимање становника.

Као пољопривредници, Штулчани сеју на својим њивама пшеницу и кукуруз. Оба ова усева добро рађају и дају тржишни вишак. Свака кућа има 3 до 7 хектара обрадиве земље. Земљу обрађују углавном старци и жене, док млађи мушки и женски свет тражи запослење ван свог места у фабрикама, трговини, рудницима у администрацији… Поред ова два усева саде кромпир само за домаћу употребу.

Од воћа гаје највише шљиву врсте „шумадинка“. Пеку ракију, од 50 до 300 литара по домаћинству, која се углавном потроши у кући. Мало које домаћинство да нема свој виноград. Парцеле под виновом лозом су махом 10 до 15 ари. Справља се вино и од комине пече ракија, такође за домаће потребе. Дуван се узгаја знатно мање од ранијих времена.

Штулчани имају доста стоке. Свако домаћинство има овце осим две куће. Говеда има свако домаћинство, углавном краве од две до седам по домаћинству. Штулчани имају и коње.

У Доњем Штулци постоји четвороразредна основна школа.

ИЗВОР:  Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.