Порекло становништва села Гoрње Власе, општина Гаџин Хан – Нишавски округ. Према књизи Драгољуба Симоновића „Заплање“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Порекло становништва.
-Аленичини* (Николини, Станкови и Костадинови-Динини). Оснивач рода је Сава, кога су звали Аленица, те су по њему постали Аленчини. Сава је имао три сина – Николу, Станка и Костадина. Од Николе, који је једини имао преживеле потомке (Костадинова деца су помрла у раном детињству), настала је род Николини. Николина деца – пет синова су стално замерали оцу што се оделио и на тај начин стекао само једну трећину земље – што им није било довољно за преживљавање па су морали ићи у печалбу, чак и у Румунију.
После ослобођења од Турака 1877. године Костадин се почео бавити трговином стоком. Идући тако послом, дође у село Ћелије испод Суве планине где је сазнао да је извесном Цветану умрла жена и оставила мало дете-бебу што му је сметало да се ожени са неком удовицом. Костадин је тражио од Цветана да му да бебу, што је он радо учинио, тако да су Станко и Костадин добили наследника – Милију, како се речена беба звала. Милија је имао шесторо деце, два сина и четири ћерке.
-Дикини, Петровци и Јовини*. Род се зове по Костадину кога су звали Дика. Са братом Павлом основао је ковачку радњу „Дугања“ 1860 године. Ковачки занат су осавременили и били су најбољи ковачи у околини.
-Реџини*. Назив рода потиче оед извесног Стојана кога су звали Реџа, кажу по спахији у селу, Турчину Реџепу-Реџи. У овом роду рађало се само по једно мушко дете тако да није било деобе.
-Цоцини*. Фамилију је засновао Ђорђе кога су звали Ђокан, који се са 30 година доселио у Горње Власе – али се не каже одакле. Фамилија је добила име по сину Ђорђевом – Стојану кога су звали Цоца. Ђорђе је учесник устанка 1841 године и других побуна против Турака.
*Не каже се коју славу славе.
ИЗВОР: Према књизи Драгољуба Симоновића „Заплање“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
