Порекло становништва села Речица, општина Бојник – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Речица се налази на обалаама безименог потока који се, као незнатна притока Пусте Реке, улива у ову са десне стране на око пола километра испод села. Земљиште на коме се село налази чине завршни брежуљци који се благо спуштају са североистока ка кориту Пусте Реке.
Тип села.
Речица је село збијеног типа и подељено је на две махале раздвојене дубодолином по чијем дну тече поменути поток. Махале су: Седларска и Ридарска. Суседна села су: Црквица, Турјане, Вујаново, Славник и Доње Коњувце.
Име села.
Основу хидронима Речица чини поток на чијим обалама се налази село. Поток је мали и по дужини и по количини воде. Он није река, већ поток-речица, па је и насеље названо Речица.
Воде.
Кроз село тече поток, делећи га на два дела. Извориште потока је у атару речице на локалитету Манастириште.
У селу многе куће имају бунаре. Осим тога, на локалитету Манастириште, недалеко од разрушене рановизантијске цркве, ископан је бунар и каптирана вода. Тако је из овог изворишта доведена текуће вода за педесетак домова у Речици. Двадесетак домаћинстава довело је воду са Лабуре.
Старине.
У атару села Речице, на око два километра јужно од села, на потесу званом Манастириште, на једној уздигнутој тачки, у сенци младе храстове шуме, налазе се остаци православне цркве. До недавно су постојали зидови од камена византијске опеке изнутра уочљиви а споља укопани у земљу. У последње време мештани села Речица су ове зидове уништили, из њих извадили камен и њиме озидали онај бунар недалеко од цркве из кога су спровели воду усвоје домове.
На североисточној страни од ове тачке, изнад села, терен је заравњен и заливађен. Ту је локалитет Српско Гробље. Из ледине и сада штрче надгробни споменици у виду преломљених плоча. Плоче немају натписе.
Западно од локалитета Манастирите налази се место Кућна Ливада. Овде су код орања наилазили на темеље од кућа, пронађен је један ћуп-питос, стари метални новац са ликом женсе главе.
Локалитети Кућна Ливада и Српско Гробље су на вишем терену од данашњег села Речица, али нижи од места на коме се налазила црква. Има основа да се верује да је овде у античко време, а можда у време српске средњовековне државе, било какво веће насеље. На то упућује локалитет Селиште, које се налази северозападно од Српског Гробља, на једном балаго нагнутом у правцу југоистока, простору који је под ливадама и њивама.
Земље и шуме.
Атар села Речице велики је 540 хектара. Од ове површине оранице и баште заузимају 335, воћњаци 19, виногради 11, ливаде 69, пашњаци 51, шуме 35 док је неплодно 20 хектара.
Земља носи ове називе: Под Село, Виногради, Селиште, Чука, Длага, Вујановски Поток, Кућне Ливаде, Лозански Рид, Манастириште, Широка Ледина, Голка, Кадиска, Велика Падина, Мала Падина, Равниште и Тршевине.
Порекло становништво.
Речица је 1953 године имала 85 домова и 491 становника; 1961. – 89 – 427; 1971. – 95 – 359.
Садашње становништво чине ови родови:
-Радивојевићи-Вукашинци су пореклом из Стразимировца.
-Стојановићи су досељени из Пчиње.
-Илићи су из Пчиње.
-Игњатовци-Буковци су из Црвене Јабуке.
-Ранчићи-Буковци су из Црвене Јабуке.
-Илићи-Клисурци су из Клисуре на бугарској граници.
-Костићи-Клисурци су из Клисуре на бугарској граници.
-Глишићи-Клисурци су из Клисуре на бугарској граници.
-Митићи су из Криве Феје.
-Златковићи су из Криве Феје.
-Јовановићи-Бугараши су из Стрезимировца.
-Стојановићи су из Стрезимировца.
-Стефановићи су из Стрезимировца.
-Соколовићи су из Стрезимировца.
-Ристићи су из Стрезимировца.
-Златановићи су из Стрезимировца.
Роми:
-Дурмишевићи.
-Феризовићи.
-Салитовићи.
-Усковићи.
-Ибрићи.
Занимање становништва.
Становници села Речице баве се земљорадњом, „али већи гурбетлук“. На својим њивама сеју пшеницу и кукуруз као главне културе а осим тога овас и раж. Кромпир само за домаће потребе. Земљорадњом се углавном баве жене и старци. Земљиште на њиховим ораницама спада у III и IV класу по плодности. На потесу Тршевине је црна смоница. Има и пескуше, лиске па и чистог камена. Од шљиве пеку ракију. Грожђе само за сопствене потребе.
Од стоке гаје краве, у просеку једну до две по домаћинству. Гаје и овце али не у већем броју. Ипак, главнији извор прихода име је „гурбетл’к“. Иду као зидари по целој Југославији од пролећа до касне јесени. У Речици су регистровали своје занатске радње – једна кројач и три здара-фасадера.
Омладина се школује и тражи запослење у разним занатима.
ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
