Порекло становништва села Савинац, општина Бојник – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Савинац је подигнут на горњем делу ниже дивулијалне терасе, у облику троугла, чија је основица под планином Раданом и Петровом Гором, врх изнад Бојника а стране му чине токови Пусте Реке са Оранском Реком и њеним притокама. На око једну четвртину целокупне ове терасе, почев од истока, ближе Каменици, засељен је Савинац, на једној преседлини.
Тип села.
Савинац је збијеног типа са широким сокаком правца исток-запад, као код села Дубраве. Околна села су му: Бојник, Каменица, Турјане, Вујаново, Речица и Црквица.
Име села.
Назив села Савинца има симболично значење. Пошли Црногорци пред крај прошлог – XIX – века из своје дедовине у Србију да потраже питомији и плоднији крај од свог суровог и сиромашног завичаја околине Шавника и Крновске Висоравни. Пред зиму 1889. стигли су до Прокупља и ту презимили а у пролеће кренулу у Пусту Реку. Најпре су се зауставили на месту где је сада Суво Поље (Зелетово). Земљиште је било без насеља; блага падина најниже терасе, која постепено на истоку прелази у алувијалну равницу Пусте Реке. Било је прекривонео храстовом шумом, од која и данас постоје остаци у средини села. Разгледали Црногорци терене, па им се учинио сувише низак, без имало сличности са њиховим родним крајем. Пошли су даље и обрели се на месту где је сада Савинац. Затекли су пустару и густу шуму, земљиште које је служило као пашњаци Бојничанима и Црквичанима. Овај им се терен допао, па су после дугог лутања решили да ту свију своје гнездо и свемо селу надену симболичан назив – Савинац.
Воде.
На територији села Савинца нема никакве текућице а нема ни извора. Имају само бунаре у двориштима. Бунари су дубоки ок 8 до 20 метара.
Из прошлости села.
У Савинцу је оставио траг о своме животу у овом крају неолитски човек у једном магелитском споменику са 26 удубљења. Трагови римске насеонбине нема, иако их има у Бојнику и Турјану. Када су први црногорски досељеници стигли ове у лето 1890. године земљиште је било под шумом и пашњацима. Први насељеници су почели крчити шуму и стварати своја дворишта на локалитету који сада носи назив Пљацеви. У двориштима су подигли своје бусаре и у њима се настанили. Пошто су нашли да је место на коме се сада налази село погодинје за насеље, напустили су Пљацеве и претворили их у ливаде а своје домове стали градити на новоизабраном месту.
Земље и шуме.
Атар села Савинца је мали и износи вега 250 хектара. од ове површине оранице и баште захватају 143 хектара, воћњаци 3, виногради 3, ливаде 45, пашњаци 38, шума 19 док је неплодно 9 хектара.
Земља носи ове називе: Брдо, Чука, Бојковина, Ограде, Пљацеви, Крчевина, Ограде и Утрина.
Пореклостановништва.
Савинац је 1953. године имао 30 кућа и 158 становника; 1961.-30-121 а 1971. године у селу је било само 26 кућа са 99 становника. После овога на место одсељених Црногораца, почели су долазити Врањанци, па је заустављено опадање села и у јесен 1974. године у њему је било 30 домаћинстава.
Садашње становништво чине ови родови:
-Маловићи су из Дробњака.
-Томашевићи су из Штитарца код Мојковца.
-Тешовићи су из Дробњака.
-Томићи су из околине Шавника.
-Жугићи су из Језера.
-Андресевићи су из Дробњака.
-Ћеранићи су из Дробњака.
-Грбовићи су из Пошћења.
-Лалићи су из околине Шавника.
-Смоловићи су из околине Шавника.
-Васовићи су из Дробњака.
-Живковићи су из Ровца.
-Стојковићи су из Каменице.
-Ђорђевићи су из Радевца – Крива Река.
-Крстићи су из Клајића.
-Арсићи су из Шилова.
-Стојановићи су из Радевца – Крива Река.
Занимање становника.
Савинчани сеју на својим њивама пшеницу и кукуруз. Кромпир само мало а као подкултуру пасуљ. Раније су гајили дуван.
Од стоке чувају краве; неко домаћинство само једну, неко две а има их и са више грла. Оваца имају око 50 и само два коња. Свиње гаје само за своје потребе. Од живине само кокошке, од 15 до 20. Два домаћинства се баве пчеларством.
У селу живе само старачка домаћинства и жене. Омладина иде у школе. Из овог села има инжењера, лекара, правника, техничара. Они који се нису школовали иду у град или иностранство. Деца похађају основну школу у Бојнику, пешаче у одласку и повратку око 7 километара.
Појединци се баве гусларством. Најрадије певају песме о косовском боју, спевали су песме о убијеном амбасадару Роловићу па и о Џону Кенедију.
ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
