Порекло становништва села Прекопчелица, општина Лебане – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Прекопчелица се налази на нижој дилувијалној тераси Пусте Реке, на присојној страни благо нагнуте косе, која се са Китице или Змијиног Камена (кота 400 м) постепено спушта на југ у долиницу коју је извајала Мрвешка Река у свом горњем току.
Тип села.
Ово село је лоцирано на крајњој југоисточној периферији пусторечке области. Суседна села су му јабланичка Кривача и Голи Рид и пусторечка: Гегља, Штулац, Саки-Цол и Врбовац. Прекопчелица је село збијеног типа.
Име села.
Према легенди, место на коме је село настало некада је било под густом храстовом шумом. У дупљама старих храстова било је много пчела. Кроз ову шуму ишао је пут из Царичиног Града за Лебане, а од њега се одвајао други пут у правцу Мрвеша. Пут је дакле ишао преко места пуног пчелица, преко пчелица. Када је овде настало село, добило је име спајањем ових двају речи: преко и пчелице и једну Прекопчелица.
Воде.
Јужно од села тече безимени поток, чије је извориште испод бучуметске терасе. Овај поток прима испод локалитета Пераљиште, близу прекопчеличке цркве са десне стране воду потока Расовача, који извире у махали села Гегље, Расовачи испод локалитета Текија. Ови потоци лети пресуше, али када падају плахе кише и код наглог топљења великих снегова, набујају и њихови таласи имају разорну снагу.
Осим ових текућица, у селу има бунара за потребе људи и стоке. Веома пријатну води има црквени бунар. Западно од цркве је и сеоска чесма.
Постанак села и прошлост.
Мита Ракић у својој студији „Из Нове Србије“ помиње Прекопчелицу као велико српско село, док га код Хана нема, јер није ни прошао кроз ово село. Село је у време ослобођења од Турака имало 15 кућа. Према попису становника из 1879. године Прекопчелица је имала 29 кућа и 203 становника, од којих су 35 били Арбанаси. Да је Прекопчелица била под Турцима велико српско село сведочи црква, која је на темељима старе православне цркве изграђена 1873. године, дакле пре ослобођења. Посвећена је Св. Николи летњем. Кров је био од камених плоча сво до 1911. године, када је замењен новим кровом, када је и фасада преиначена. Црква има леп озидани звоник, подигнут 1905. године. Југозападно од цркве, унутар црквене порте, налазе се споменици погинулих Прекопчеличана у ратовима 1912-1918. године, који је данас у прилично запуштеном стању.
У црквеном дворишту, ограђеном зидом, поред капије са западне стране, постоји зграда у којој је била прва Прекопчеличка основна школа. И цркву и стару школску зграду треба ставити под заштиту државе као споменике културе.
Земље и шуме.
Атар села Прекопчелице захвата површину од 993 хектара. Од ове површине оранице и баште заузимају простор од 479, вићњаци 13, виногради 10, ливаде 100, пашњаци 148, шуме 131 док је неплодно 32 хектара. земља је по свом саставу иловача. Издржљива је и на суво и на воду. Плодна је али је тешка за обраду.
Земљиште носи ове називе: Крст, Трлине, Гарваница, Корија, Селиште, Рид, Штатарица, Крушкар, Китица, Пераљиште, Серафски Поток, Језеро, Царичинско Поље, Мастине, Мали Рид, Сарник, Старо Село, Међине и Бели Брег.
Порекло становништва.
Иако је Прекопчелица на савременом путу, на око 5 км од Лебана, број њеног становништва је у постепеном паду. Према попису из 1953. године село је имало 949 становника; 1961.-876 а 1971. године 793.
Садашње становништво чинеови родови:
Староседеоци:
-Стаменковићи, Крстићи, Филиповићи-Бојинци, Костићи (Милутин), Марковићи, Стевановићи-Нешинци, Арсићи (Петар), Димитријевићи (Милентије), Стошићи (Мичакови), Тасићи, Стаменковићи други, Костићи, Поповићи, Маринковићи, Станојевићи и Милошевићи.
Досељеници:
-Соколовићи-Пироћанци су досељени из лужничког села Стрелца.
-Јовановићи-Сандини су из Стрелца.
-Вујадиновићи-Баба Драгини су досељени из Гара.
-Станојевићи су досељени из Радосинца – Власина.
-Момчиловићи су досељени из Црне Траве.
-Станковићи су пореклом из Шумана.
-Станковићи други-Арсићи су из Каменице.
-Ђорђевићи-Илинци су из Гара.
-Матејићи су из Гара.
-Младеновићи су из Доброг Поља.
-Цветковићи су из Доброг Поља.
-Митровићи су из Калне.
-Пешићи (Недељко) су из Орана.
-Цветковићи (Лека) су из Штулца.
-Златановићи су из Гара.
-Станковићи-Чокони су из Калне.
-Канкараш (Јован) је из Старе Бање.
-Ристићи (Стојадин) су из Бувца.
-Димитријевићи су из Слишана.
-Банковићи су из Калне.
Занимање становника.
Прекопчеличани се баве земљорадњом. Сеју пшеницу и кукуруз као главне усеве код којих се јавља тржишни вишак у знатном износу. Пасуљ саде као подкултуру. Кромпир само за домаће потребе. Од воћа гаје углавном шљиве од које пеку ракију.
Гаје добре краве. Поред буша има и сименталки. Млеко сире и износе на лебанску пијацу. Свако домаћинство има у просеку по две краве. Свиње гаје само за домаће потребе а живину и прасад, понекад износе на пијац у Лебане.
-Баве се печалбарским занатима као зидари, тесари и др. Омладина се школује и напушта село. Ретко који омладинац се одлучује за земљорадњу.
У Прекопчелици постоји шесторазредна основна школа са укупно 104 ученика. Школа је истурено одељење основне школе у Лебану.
ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
