Порекло презимена, село Лапотинце (Бојник)

Порекло становништва насеља Лапотинце, општина Бојник – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Лапотинце је подигнуто у алувијалној равни Пусте Реке, на источном ободу пусторечке области. Средишњи део села се налази на обалама реке, чије је старо корито доста плитко и његове стране нестабилне, па је редовно долазило до поплава овог дела насеља и мењања речног корита. Источни део ове средишње махале је нешто издигнут и лежи на благој западној падини брегова који чине источни обод области.

Тип села.

Село је збијеног типа. Подељено је на неколико махала: Центар, Граовце, Врањанце, Рупце и Гоч. Махала Врањанце је удаљена од Центра и других махала па се добија утисак да је самостално сеоско насеље.

Име села.

Село је добило име по томе, што је земљиште на коме је засељено веома ниско и водоплавно и због тога често житко као блато, – „лап“.

Воде.

Кроз Лапотинце, готово средином села, тече Пуста Река. Овде је њено корито плитко и обале нестабилне. После Другог светског рата код села Ђинђуша ископан је канал који иде све до испод села Стубла. Овим каналом сада тече Пуста Река а у старом кориту се појављује вода само код великих падавина.

У атару села, у махали Граовци, постоји извор под именом Хајдучки Кладенац. Из овог извора су се мештаани суседног села Петровца снабдевали водом.

Благодарећи притиску Пусте Реке и малој надморској висини изданске воде су близу, па је свака кућа могла лако да ископа бунар за потребе људи и стоке.

Из прошлости села.

Положај Лапотинца је погодан за људско обитавање. На истоку брежуљкасто земљиште, Пуста Река, равно и плодно поље тако да је било услова за земљорадњу, сточарство, лов и риболов, па се ту настанио човек из млађег каменог доба. У селу на локалитету Селиште пронађено ја најстарије праисторијско насеље у целој Области. На локалитету Вртаче – Марјаново Језеро пронашао је Фрања Фелдхамер кремена оруђа, фрагменте керамике и камених секира, који припадају винчанско-плочничкој фази, што значи да се овде живот одвијао непрекидно. На овом терену пронађена је урна од печене земље, која припаада бронзаном добу, са костима у њој. На локалитету Бунариште постоје трагови људског насеља из ранијег доба. Овде је била црква код које је запуштен бунар.

За време Турака српско село Лапотинце се под притиском Албанаца раселило. Хан је забележио да је у овом селу 1858. године било 15 албанских кућа а једну српску кућу, која је дочекала ослобођење, није поменуо.

Земље и шуме.

Атар села Лапотинца захвата простор од 1191 хектара. Од ове површина на оранице и баште припада 773 хектара по чему су Лапотинце на првом месту у Пустој Реци. Земља је у овом селу најплоднија у целој Области, погодна за све врсте пољопривредних радова. Под ливадама је 98 хектара, под шумом 206 хектара. воћњацима 16, воногради на 37 хектара.

Земљиште носи ове наазиве: Крушар,  Горње Језеро, Средње Језеро, Доње Језеро, Распутине, Говедарник, Талиште, Селиште, Марјаново Језеро, Мечкин Луг, Лугови или Вртаче, Голема Ливада, Више Село, Дугачки Делови, Нови Делови, Сорце – Велико и Мало, Орнице и Номановица.

Порекло становништва.

Лапотница спада у она пусторечка села чији број премашује преко 200 домаћинстава. И поред тога број становника је у опадању. Ево демографске слике:

1953. – 227 домова – 1154 становника.

1961. – 227 – 946.

1971. – 228 – 846.

Садашње становништво чине ови родови:

-Пејчиновићи су пореклом из Рупља.

-Димитријевићи су пореклом из Грознатовца.

-Андрејевићи су из Преслапа.

-Живковићи су из Црне Траве.

-Ђорђевићи су из Гроздановца.

-Игњатовићи су из Калне.

-Вељковићи су из Кукавице – Власотинце.

-Станковићи су из Кукавице.

-Николићи су из Грознатовца.

-Петковићи су из Грознатовца.

-Игњатовићи други су из Стрезимировца.

-Соколовићи су из Грознатовца.

-Димитријевићи други су пореклом из Шапца, његова жена је из Преслапа.

-Ристићи-Ракини су непознатог порекла.

-Вукићи су из Црне Траве.

-Николић-Ајтини су из Гроздановца.

-Ристићи су из Црне Траве.

-Андрејевићи су из Преслапа.

-Стојановићи-Дрнидини не знају за своје порекло.

-Глишићи су из Гроздановца.

-Стојковићи-Мехаџинци (имали су механи) су из Гроздановца.

-Стојковићи други су из Гроздановца.

-Ристићи-Дојчиновићи су из Гроздановца.

-Момчиловићи су из Црвене Јабуке.

-Костићи (Филимон) су из Косовске Каменице, досељени 1959. године.

-Станковићи су из Липовице-Власотинце, досељени 1952. године.

-Милошевићи-Трокини су из Гроздановца.

-Ђурићи су из Црне Траве.

Горњи родови су настањени у централном делу села и махали Гоч.

-Миљковићи су из Граова – Грделичка Клисура.

-Млаџићи су из Црвене Јабуке.

-Шаулићи су из Црне Горе.

-Миљковићи други су из Орловци.

Горњи родови настањени су у махало Граовце.

-Стојановићи су из Барбарушнице код Врања.

-Спасићи су из Барбарушнице.

-Петковићи су из Репишта – Грделичка Клисура.

-Петковићи други (Драгољуб) су из Боринца.

-Стошићи су из Барбарушнице.

-Ристићи трећи су из Барбарушнице.

-Миленковићи су из Калне.

-Ђурићи су из Црне Траве.

-Симоновићи су из Преслапа.

-Николићи трећи су из Кукавице – Власотинце.

-Цветковићи (Боривоје) су из Цекавице.

-Ристићи четврти-Дојчиновићи су из Гроздановца.

-Цакићи (Станоје) су из Тревешића.

-Љубеновићи (Љубисав) су из Кацабића.

-Петровић удова Наталија је из Горњег Гара.

-Павловићи (Богдан) су из Горњег Бријања.

-Игњатовићи (Драгољуб) су из Калне.

-Златановићи (Марко) су из Дрводеља.

Горњи родови живе у махали Врањанце.

Роми у Лапотинцу:

-Азировићи.

-Асановићи.

-Латифовићи.

-Улићи.

-Мацићи.

-Ибрићи.

-Сулејмановићи.

Занимање становништва.

Лапотинчани се баве земљорадњом и на својим њивама сеју пшеницу и кукуруз од којих  се јавља тржишни вишак. Саде кромпир за домаће потребе. Пасуљ као подкултура. Од воћа имају највише шљиве од које пеку ракију. Неки имају и крушке новијих сорти.

Од стоке Лапотинчани гаје краве, две  по домаћинству у просеку. Свака кућа гаји пар свиња за своје потребе. Живину исто тако.

Печалбарством су се бавили пре Другог светског рата. Тако и данас, окренути су разним печалбарским занимањима: цигларству, грађевинарству и др. У рано пролеће највећи део способних мушкараца одлазио је у велике градове и тамо се запошљавали на цигланама и грађевинарству. Жене истарци су обрађивали земљу.

Велики број младих се одаје изучавању заната или се школовао у цивилним и војним школама. Исељени Лапотинчани се баве разним струкама и занимањима: 29 официра, 6 лекара, 24 подофицира, 10 помоћних лекара, 176 радника разних струка, занатлија и службеника, 6 дипломираних правника, 11 учитеља. У самом селу воде своје занатлијске радње – један млинар и три зидара-фасадера.

Село има основну четвороразредну школу, истурено одељење школе у Бојнику.

ИЗВОР:  Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.