Порекло становништва насеља Мајковац, општина Бојник – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Мајковац се налаази на странама брегова, на нижем делу највише дилувијалне терасе Лесковачког Језера која пада од Петрове Горе ка истоку и североистоку.
Тип села.
Мајковац је село збијеног типа. Граничи се са селима: Слишане, Боринце, Ображда, Ивање, Вујаново и Оране. Махале Мајковца носе ове називе: Павловска, Зверци, Муљузи. Горња Мала, Пржан и Рупци.
Име села.
Да ли је овај топоним посесивни придев од именице „мајка“ или има друго значење, не зна се поуздано нити у селу неко има објашњење о имену овог села.
Воде.
Кроз Мајковац протиче Бориначка Река. Испод села у ову реку се улива Обрашка Река и даље тече ка потесу Ширине, на коме се спаја са водом Ивањске Реке.
У селу има неколико извора: Извор у Горњој Махали и неколико уз реку. Иако је терен брдовит, изданска вода се свуда јавља, па у селу има бунара дубине 10-12 метара. Постоји „турски“ бунар, који је затрпан.
Из прошлости села.
Најраније податке о селу Мајковцу забележио је Мита Ракић у студији „Из Нове Србије“. Ракић је записао да је он одмах о ослобођењу ових крајева од Турака у селу нашао две арнаутске и једну српску кућу. „Село је иначе пусто“ забележио је Ракић, „ и није ни по чем знатно, сем једног свеца. То је један дервиш…стар преко 80 година; ту се и родио, слеп је и узет“. У Мајковцу је за време Турака било више српских кућа, па су се, пред насиљем Арбанаса исељавали. Тако се из села иселио Стојан Коларац – Стокар са својих пет синова и једном кћери после крвавог сукоба са Арбанасима и населио у Граници, где и сада његов род живи и броји 20 кућа.
Земље и шуме.
Мајковац има мали атар, свега 224 хекатара. Од ове површине оранице и баште захватају 79 хектара, воћњаци 9, ливаде 34, пашњаци 61, шума 33 док је неплодно 8 хектара.
Земља носи ових називе: Јасика, Кућиште, Тршевине, Падине, Отавиште, Оџине Куће и Турско Гробље – Гробиште.
По саставу земља је жута иловача, пескуша, лиска (са слојем дубине 10 см).
Порекло становништва.
По броју домова и становника, село Мајковац, спада у најмања села Пусте Реке. Године 1953. имало је 5 кућа и 183 становника; 1971. године имало је 34 куће и 150 становника.
Садашње становништво чине ови родови:
-Атанасковићи су досељени са Власине.
-Момчиловићи-Зверци су са Власине.
-Љубеновићи су са Власине.
-Ђорићи-Муљузи су из Врле Реке – Власина.
-Стојановићи су староседеоци, имају сроднике у Граници.
-Митићи, по деда Мити који је живео 112 година, досељени су из Ћустендилског краја.
Занимање становника.
Мајковчани се баве земљорадњом и на својим парцелама сеју пшеницу, кукуруз, јечам и овас. Саде и кромпир за домаће потребе. Од воћа гаје шљиве, јабуке и крушке. Од шљива пеку ракију. Од земљорадње никада нису живели. Одувек су зидари и тесари. Као печалбари одлазе на рад по разним градовима Србије. У селу живе само старачка домаћинства.
Село нема школу а мали број деце школског узраста похађа основну школу у Боринцу.
ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
