Порекло становништва насеља Обилић, општина Бојник – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Село Обилић се налази на венцу благо заобљене косе Касабички Рид која се, почевши од села Кацабића, постепено уздиже на северозапад.
Тип села.
Куће овог села су поређане дуж пута који полази из Кацабића, па се, негде у средини села и на највишој тачки рида, рачва у два правца; ка југозападу ка селу Зоровац и северозападу у правцу села Ћуковца и Косанчића.
Име села.
Први становници села Обилића су били Црногорци, Чевљани и Цуце. Када су одлучили да се овде населе, повели су разговор о томе, како име да дају своме селу. Међу првим насељеницима налазио се и Драго Перовић, виши официр црногорске војске, који се као емигрант обрео у Србији. Груди Перовићеве биле су окићене многим војничким одличјима, а међу њима било је највише одликовање у црногорској војсци – медаља Обилић, те је тако име добило ово име.
Воде.
Будући да је село засељено по венцу рида, ни кроз село, нити у његовој близини, не тече никаква текућица. Главна текућица Пуста Река удаљена је више од два километра. Испод села се налази једина чесма, која је служила за потребе целог села. И дданас та чесма постоји. У селу има бунара чије је дубина од 15-30 метара.
Постанак села и прошлост.
Село Обилић засељено је 1891-92. године на земљишту покривеном храстовом шумом са ретким пропланцима. Ово земљиште је било у саставу кацабићске утрине. Први насељеници су раскрчили шуму и стали подзати своје домове. Крчењем шуме они су створили своје њиве. Сада је у атару овог села остало мало шуме и све земљиште је под њивама и ливадама. Немирни горштци, иако су се на доброј земљи Пусте Реке претворили у ратаре, нису се везали за земљу оном љубављу аутохтоних становника. Амбициозни, поносити и храбри, иако окружени огромном већином Шопова, староседелачког становништва, Врањанаца и досељеника из других нединарских крајева, брзо су се наметнули за политичке вође не само Пусте Реке и Јабланичког Поморавља. Из овог села је Милутин Драговић дугогодишњи посланик из лесковачког Поморавља а из истог рода је и Тоза Драговић, народни херој, коме је на дан 6. јула 1974 године откривена биста у селу Обилићу.
Земље и шуме.
Атар села Обилића је простран око 360 хектара. Од ове површине је под шумом 5-6 хектара, под воћњацима 2, виноградима 5-6, остало су њиве.
Родна и релативно јефтина земља у атару овог села привукла је нове насељенике на место Црногораца, који одлазе у градове на разне службе и рад у фабрикама. Добру земљу у Обилићу напушта омладина. Готово сва домаћинства су старачка.
Земља атара овог села носи ове називе: Касабички Рид, Плаавићка, Граничко, Пржар и Паљика.
Порекло становништва.
У Обилићу данас живе ови родови:
Црногорци:
-Перошевићи, Миловићи, Митровићи, Лакићевићи, Јовановићи, Дрекаловићи, Николићи, Дураковићи, Ристовићи, Косановићи, Благотићи, Јоковићи, Чупићи, Новаковићи и Перовићи.
Остали:
-Крстићи су досељени из Ђерекара, досељени 1960. године.
-Трајковићи су из Радевца, досељени 1950. године.
-Ивановићи су из Радевца, досељени 1960. године.
-Пауновићи суиз Рафуне, досељени после рата.
-Младеновићи су из Црног Врха, досељени после рата.
-Станковићи су из Бувца, досељени после рата.
-Бранковићи су пореклом из Доброг Поља, најпре насељени у Боринцу па потом дошли у Обилић.
-Цветковићи су из околине Врања, досељени 1910. године.
-Димитријевићи су из Крушевице – Власотинце, досељени 1964. године.
-Димитријевићи други у из Бујшине у Грделичкој Клисури.
-Илићи су из Радевца, досељени 1959. године.
-Илићи други су из Границе, призећен.
-Ђорђевићи су из Црне Траве.
-Николићи су пореклом из Мачкатице, у Обилић су дошли са косова посел рата.
-Динићи су из Црне Траве.
Деца овог села похађају основну школу у Косанчићу.
Занимање становништва.
Становници овог села баве се углавном земљорадњом. Сеју пшеницу и кукуруз а уз кукуруз и подкултуру пасуљ, затим овас и кромпир. Имају и винограде. Чувају краве за млеко и друге послове. Свиње само за домаће потребе. Никодије Бранковић има два коња.
Село је електрифицирано.
ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
