Порекло презимена, село Дубрава (Бојник)

0
1136

Порекло становништва насеља Дубрава, општина Бојник – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај и тип села.

Простор између Пусте Реке на југу и Златне Реке на северу, које у овом делу теку приближно парарелно, имао је на западу старо српско село Бублицу а на југу оба Коњувца. Унутар тог простора није било насеља, а земља је била сва под храстовом шумом – дубовима, од којих су неки били толико дебели, да их три човека не би могла обухватити. По тим дубовима ово међуречје звало се Дубрава, а и сада ности тај назив на генералштабним картама. У шуми је било много дивљачи; вукова који су се кретали у чопорима и до 25 у броју, затим јелена и друге дивљачи. Када су први херцеговачки насељеници одлучили да се у овом мору храстове шуме, у овој дубрави населе Херцеговци и Црногорци, чија су села обично разбијеног типа, ново село Дубрава је друмско насеље, са кућама са обе стране широког шора, збијеног типа. Околна села су: Бублица, Брестовац, Злата, Горње и Доње Коњувце.

Воде.

Дубрава је засељена на грбини једног сплета од брежуљака које су атмосферске воде створиле током векова на нижој дилувијалној тераси што се у правцу истока спушта почев од села Бублица. Текућица на овом простору нема а атмосферска вода се слива делимично ка Пустој Реци а делимично ка Златној и Коњувачкој реци.

Из прошлости села.

Дубрава је ново пусторечко насеље. Подигнули су га херцеговачки и црногорски насељеници између 1902-1904. године.

Херцеговци су дошли 1902. године а Црногорци 1904. године. Први су се овде населили родови.: Ковачевићи, Николићи и Јанковићи. За њима су дошли Црногорци Кривокапићи, Вујачићи и други. Насељеници су се најпре латили посла да искрче шуму и подигну своје домове. На крчевини су саградили своје село око шора правца исток – запад. Шор је широк и прав, а средином је касније изваљан пут, којим данас долази аутобус.

Земље и шуме.

Атар села Дубраве је велик 305 хектара, од које површине оранице и баште захватају простор од 224, воћњаци 3, виногради 2, ливаде 6, пашњаци 24, шуме 33 док је неплодно 13 хектара.

Земља носи ове називе: Присоје окренуто ка југу и Осоје нагнуто ка северу. Оба ова топонима су њиве и плацеви села Дубрава.

Порекло становништва.

Данас Дубрава није више Херцеговачко и Црногорско насеље. У новије време у ово село су се стали насељавати Врањанци. Ти нови насељеници су појачали популацију овог насеља, која је била у вертикалном опадању. Ево како је изгледало расељавање Дубраве: 1953. године у овом селу је било 35 кућа са 157 становника; 1961. године – 32/118 а 1971. 21/63.

Данас у Дубрави живе ови родови:

Херцеговци:

-Николићи.

-Јанковићи.

-Ковачевићи су се одселили.

Црногорци.

-Кривокапићи су из Трешњева (Трешњевика).

-Банићевићи су из околине Никшића.

-Вујачићи су из Грахова.

-Булајићи су из околине Никшића.

-Миловићи су из околине Грахова.

-Голубовићи су оиз околине Никшића.

-Вујичићи су из Грахова.

-Буљановићи (Благоје) су пореклом из Плава или Гусиња.

Врањанци.

-Петковићи су досељени из Криве Феје.

-Ђорђевићи су из Криве Феје.

-Маринковићи су из Криве Феје.

-Марковићи су из Криве Феје.

-Филиповићи су из Криве Феје.

-Младеновићи (Сима) су пореклом из Бугарске, овде досељени пре 18 година из Добре Воде.

-Јовићи (Стојанча) су пореклом из Криве Феје, овде дошли из Ивања.

-Станковићи су из Гариња код Џепа.

Занимање становника.

Дубравчани сеју на својим њивама пшеницу, кукуруз, јечам и овас. Саде и кромпир. Пошто немају ливаде сеју детелину за исхрану стоке.

Од стоке чувају краве. Поједнина домаћинства имају по два грла, али има кућа које немају ни једно. У целом селу има 2 коња и 5-6 оваца. Живину има свака кућа.

Шуме су им у осоју. Имају мало воћки.

Омладина се шклује; иде у војне и друге школе, студира медицину, учи за просветне раднике.

У селу живе старачка домаћинства која живе од пензија – борачких и радних.

ИЗВОР:  Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.