Порекло становништва насеља Зоровац, општина Бојник – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Ово мало село од свега двадесетак кућа налази се на валовитом земљишту чија се надморска висина креће између 347 и 382 метра, на око седам километара северно од Бојника. Суседна су му села: Граница на северу, Обилић на североистоку, Плавце на истоку, Горње и Доње Коњувце и Мала Црквица на југу.
Име села.
Зоровац је добио име по краљици Зорки, жени Краља Петра I, а кћери црногорског Краља Николе.
Воде.
Ван путева, Зоровац је далеко и од текућица у овој области. За невољу, у овом селу се тешко наилази и на изданску воду, тако да цело насеље има само један бунар, који лети пресуши.Стога становници овог села хватају кишницу, којом се служе за многе своје потребе у води.
Земље и шуме.
Атар овог малог села је исто тако мали; има свега 119 хектара. Од ове поршине под шумом су три хектара, исто толико под ливадама а остало је обрадива земља.
Земља носи ове називе: Балићеве Ливаде, На Петрово, на Брдо, на Божово.
Постанак села и прошлост.
Зоровац је засељен почетком XX века. Први досељеници дошли су из Црне Горе 1904 године. Земљиште је било под шумом и пашњацима. Досељеници су искрчили шуму и тако створили дворишта за своје куће и њиве. Прве њиве образоване су на крчевини, доносиле су добар плод. Паше је било у изобиљу за мали број досељеника и њихова стада. Временом се исцрпљивала земља па је давала мање рода. Данас њиве Зоровца не дају вусоке приносе јер је стајског ђубрива мало а вештачко скупо.
Порекло становништва.
До педесетих година овог века, Зоровац је био чисто црногорско насеље. У њему су живели родови првих досељеника: Жижићи из села Милошевића под планином Војник близу Шавника; Маловићи из Дробњака, Лакићевићи-Цуце, Тодоровићи-Мораче: Шкилетићи-Пјешивци. Прва четири рода доселила су се у Зоровац 1904. године а Шкулетићи 1912. године.Од Црногораца је у Зоровцу живео и Милорад Петровић, који се касније населио населио у Доњем Коњувцу, где сада има своје потомке. Педесетих година село мења карактер чисто црногорског насеља; Црногорци се селе у Лесковац и друге градове у Србији а њихова имања купују нови насељеници. Тако се први Врањанац Милорад Крстић населио у Зоровцу 1953. године. Пре доласка у Зоровац, Милорад је живео у суседном селу Плавцу, где су му преци дошли из врањанског села Сурдула 1908. године. Милорад се оженио Црногорком Јованком Жижић и дошао на њено имање.
Сада у Зоровцу живе ови родови:
-Жижићи су из околине Шавника, досељени 1904. године.
-Маловићи су из околине Никшића – Дробњаци, досељени 1904. године.
-Лакићевићи-Цуце су досељени 1904. године.
-Тодоровићи-Морачани досељени су 1904. године.
-Шкулетићи-Пјешивци досељени су 1912. године.
-Крстићи-Врањанци доељени су 1953. године, призетко.
-Станковићи су из Костадинца (Косово) доељени 1955.. годинее.
-Ковачевићи-Ере су из Власова (Пролом Бања) су досељени 1956 године.
-Тасићи су из јабланичког села Радевца, досељени 1960. године.
Занимање становништва.
У селу су старачка домаћинства. Главно занимање је земљорадња. Сеје се пшеница икукуруз. Има нешто винограда, и то на мањим површинама. Имају нешто шљивика. Од комина и шљива пеку ракију. Испеку по стотину литара ракије и то попију. Омладина је напустила село и запослила се у фабрикама, армији и милицији.
Од стоке чувају у просеку по две краве, 1- 2 свиње и нешто живине, све за домаће потребе.
Деца школског узраста, колико их још имају у селу, похађају нижа одељења основне школе у селу Граници а виша одељења у Бојнику.
ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
