Порекло становништва села Боринце, општина Бојник – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Боринце је подпланинско село које се налази на падинама Петрове Горе и то делимично под самим Великим Петровцем. Око овог села су атари села Ображде са северозапада, Слишана са југа, Гајтана са запада и Мајковаца са истока. Има две махале – Село и Статовац.
Тип села.
И ово село, као и сва села источних досељеника, је збијеног типа, с’ тим што му је махала Статовац прилично удаљена од централног дела Боринца, које носи назив Село.
Име села.
Нема никакве легенде о постанку имена овога села. По свој прилици село је добило име или по имену његовог оснивача или баштиника или, пак, по боровој шуми која је могла расти на падинама Петрове Горе. Ово име вероватно потиче из доба српске средњовековне државе.
Воде.
Кроз Боринце протиче Бориначка Река, која прима са десне стране Статовачки Поток. Извориште Бориначке Реке налази се на месту званом Шопот на Радану.
У атару овог села има неколико извора: Тодоров Кладенац, Бујеров Извор, Турска Чабура или Велика Падина, У Зукар а зову га и Чубура Ибриш. Налази се више махале Статовац. Из изворишта Лековита Вода, које је раније било култно место нако је су излазиле жене на Ђурђевдан, ухваћена је вода и каптирана у сеоски водовод па је добијена вода и за јавну спомен чесму у средини Боринца.
Земље и шуме.
Атар села Боринца величине је 594 хектара. Оранице и баште захватају 133 хектара, воћњаци 15, виногради 3, ливаде 107, пашњаци 210, шуме 97 док је неплодно земљиште 29 хектара.
Земљиште носи ове називе: Огоревине, Равниште, Добријан, Чесма, Ибриш, Бара, Селиште, Молине, Брдуљске Ливаде, Благуњак, Марков Поток, Штетине, Бара друга и Рид.
Из прошлости села.
Изнад села су зидане цркве посвећене Огњеној Марији. На Великом Петровцу је црква Св. Петра. Водовод из Радана за Царичин Град пролазио је кроз бориначки атар.
Када су се први насељеници са истока почели досељавати у Боринце затекли су само три арбанашке куће. У раседлији која раздваја Радан планину од Видојевице постоје три села под именом Статовац, Горњи , Доњи и Средњи. Махала села Боринца Статовац је четврто насеље под овим именом.
Из најновије историје забележен је овај догађај, везан са махалу Статовац. Партизани су у тој махали потукли једну бугарску јединицу. Када је казнена експедиција бугарске војске и похватала Статовчане у намери да их стреља у знак одмазде, ови су се спасли лукаством. Рекли су да се њихово село зове Боринце а да је село Статовац далеко од њих. Бугарски официри су у ово поверовали, на картама нашли село Статовац, Статовчане пустили и отишли управцу села између Радана и Видојевице, која је била под четничком влашћу.
Порекло становништва.
Боринце спада у пусторечка села чија се популација рапидно смањује; 1953. године у њему је живело 418 становника а 1971. године било их је само 241.
Садашње становништво чине ови родови:
-Јанковићи су пореклом из Црне Траве.
-Игњатовићи су пореклом из Црне Траве.
-Марковићи су пореклом из Црне Траве.
-Виденовићи су се доселили из Рупља.
-Стојичићи-Добропољци су из Доброг Поља.
-Митићи-Добропољци су из Доброг Поља.
-Петровићи-Гарци су из Гара.
-Ђикићи-Брдуљци су из Брдуља – махале Црне Траве.
-Спасићи-Брдуљци су из Брдуља.
-Вукашиновићи су из Вучиног Дола, махале Црне Траве.
Занимање становника.
Бориначка земља, она под ораницама, није довољан да исхрани становништво овог села. Осим тога квалитет није као у долини Пусте Реке. Због тога су, по традицији, Боринчани су сви печалбари: зидари, тесари, фасадери, керамичари. То се види и по начину њиховог одевања, сву су обучени у конфецијска радничка одела. Раде по целој земљи. У иностранству их има 11. Земљу обрађују жене и старци. Имају по једну краву. Воће је раније гајено више. Када су се населили преци садашњих родова затекли су много крушака. На месту Чабура и сада постоје старе крушке – големке, жутонајке и јечменке.
У селу постоји четвороразредна основна школа, истурено одељење оранске основне школе. Похађају је деца из Боринца, Ображде и Мајковца.
ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
