Порекло становништва насеља Брестовац (Горњи Брестовац), општина Бојник – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај и тип насеља.
Село Бресотвац (Горњи Брестовац) се налази на ивици дилувијалне терасе у којоу је са северне стране Пуста Река усекла корито које се, код села Брестовца, ослобађа клисуре и прелази постепено у пусторечку алувјиалну раван. Село је збијеног типа.
Име села.
Брестовац је свакако добио име по густој брестовој шуми, која је овде расла.
Воде.
Са северне стране села протиче Пуста Река, до које допиру северне куће и дворишта овог села. Осим тога, са јужне стране села, на удаљености од неколико сторина метара, протиче Вујановска Река, која се испод Брестовца улива у Пусту Реку.
У атару овог села има неколико кладенаца: Код Бреста, У Реку, Бара. Изнад села постоји баруштина на локалитету код Кучке или Милтенова Појата. Овај извор има својство култног места. Људи верују да је његова вода лековита, па су оболеле жене долазиле да пију воду са овог извора.
У селу има бунара чија је дубина 15-17 метара, али је вода „тешка“. У новије време 12 кућа је довело текућу воду са локалитета Врбе удаљено око два километра у правцу Магаша.
Земље и шуме.
Атар села Брестовца захвата простор од 999 хектара, од које површине оранице и баште захватају 493, воћњаци 48, виногради 17, ливаде 155, пашњаци 148, шуме 80 и неплодно 58 хектара.
Земља носи ове називе: Рид, Преко Реки или Равниште, Вујановски Рид, Више Село, Врба, Над Ранђела, Код Кучку-шума, Магашка Река, Стеванова Ливада, Код Камен или Гарвански Камен, Црквиште, Дубрава, Коњарник, Преко Ливада, Виногради, Јанићијина Падина, Ђорин Брег, Селска Ливада, Јешина Тршевина и Миладинова Падина.
Постанак села и прошлост.
Брестовац је свакако једно од старих српских села насталих у доба српске средњовековне државе. И тада је Брестовац би значајније насеље. Доказ за то је локалитет Црквиште, место где се налазила стара православна црква. Није познато када је ова црква порушена. На темељима су Брестовчани подигли нову цркву 1922-24. године, која и сада, иако запуштена, постоји. Црква слави Ђурђевдан. Село Брестовац је Хан забележио под именом Вратофци као за оно време велико село од 86 кућа. Иако је у то доба у Брестовцу било Арбанаса, очигледно је да се не ради о селу које су они основали, већ о српском селу из кога су се Срби под притиском Арбанаса или услед других догађаја иселили.
Порекло становништва.
У Брестовцу је 1953. године било 160 домова са 912 становника; 1961. – 178 – 806 а 1971. године 183 дома са 682 становника.
Садашње становништво овог села чине родови:
-Богдановићи-Богданови су досељени из Клисуре – код бугарске границе.
-Станојевићи-Драћови (у Драћевој махали) су из Клисуре.
-Димитријевићи су досељени из Црне Траве.
–Миладиновићи-Ваљавичари су из Клисуре.
-Стојановићи-Гранџини (Гранџина махала) су из Клисуре.
-Стајићи-Криворечани су из Криве Реке.
-Спасићи-Бугари су изнеког села са бугарске границе.
-Николићи-Клетија су из Клисуре.
-Ђорђевићи-Златкови су из Клисуре.
-Илићи-Златковићи су из Клисуре.
-Станковићи-Николићи су из Клисуре.
-Страхињићи-Џелци су из Клисуре.
-Рашићи-Богојини су из Клисуре.
-Димићи-Димини су из Клисуре.
-Лепојевићи-Хајласи су из Клисре.
-Трајковићи-Милини су из Клисуре.
-Радојичићи-Драћови су из Клисуре.
-Павловићи-Ђорини-Паликруше су из Клисуре.
-Петковићи-Павловићи-Драњци су из Клисуре.
-Момчиловићи-Јеремијини су из Клисуре.
-Манићи-Јанини су из Клисуре.
-Радојичићи други-Јосимови су из Клисуре.
-Аризановићи су из Клисуре.
-Златковићи су из Клисуре.
-Стојиљковићи-Ваљавичари су из Клисуре.
-Петковићи-Шуткови су из Клисуре.
-Живковићи-Такини су из Клисуре.
У Брестовцу живе и ови родови Рома:
-Талиповићи,
-Речковићи,
-Саитовићи и
-Бећировићи
Занимање становника.
Брестовчани на својим ораницама као главне усеве еју пшеницу и кукуруз. Пољопривреда је механизована. Земљорадњом се баве старачка домаћинства, којих је у овом селу 100%.
У селу имаоко 300 оваца и свака кућа у просеку по две краве. Свиње и живину гаје за своје потребе.
-Становници овог села су печалбари, углавном зидари. Сваки мушкарац, који није пензионер, ради као печалбар ван села. Многи су регистровали своје зидарско-фасадерске радње.
Село има свој центар троугласрог облика који подсећа на трг варошице. За време Другог светског рата када је велики део пусторечке територије био ослобођен, у Брестовцу је био одређен пијачни дан.
Имају осмогодишњу школу, меснуу канцеларију, продавницу „4. јул“ из Лебана, ПИК „Тома Костић“ из Лесковца млин и мењачницу а имају и амбуланту.
Омладина из овога села се школује и одлази на занате.
ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Пуста Река“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
