Порекло становништва села Карађорђевац, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Доња Јабланица“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Карађорђевац се налази на 12 километара западно од Лесковца, на присојним странама брежуљака који одвајају Пусту Реку од источних делова Лесковачке Котлине.
Тип села.
Пластика терена на коме је Карађоревац подигнут и није дозволила да се изгради једно гомиласто насеље, каква су углавном села у целој Котлини, нарочито она подигнута на колтлинском дну. С друга стране, иако ново насеље није „ушорено“ као што је то случај са Милановом или Душановом. Изграђивано без претходног плана, ово село носи сва обележја села у Котлини, која су подизали насељеници пореклом из врањског краја и са лужничко-власинских планинских коса и удолина; низ групе кућа поред пута и долина.
Име села.
Цела ова област, од које један део захвата село, била је под церовом шумом. И прво село, засељено овде на крчевини почетком овог века звало се Церница. По свршетку Првог светског рата, село Церница је променила своје име и назвала се по имену вође Првог српског устанка – Карађорђа. То име село носи и данас.
Воде.
Село Карађорђевац није на обалама ни једне живе текућице. Церница тече као поток само код већих падавина и топљења снега. Иако далеко од Јабланице и међу бреговима, Карарађорђевац није на безводном терену као Миланово и Петровац. На простору села има више извора, који супретворени у бунаре, из којих се вода преливау 4-5 случајева. Обиље изворске воде омогућило је да се у новије време вода каптира и доводе у село као водовод. Нека домаћинства из бунара хидрофором извлаче воду за сопствене потребе.
Постанак села и пршлост.
Иако су у турском тефтеру из 1516 године помиње село Церница, то се старо село не може идентификовиати са данашњим Карађорђевцем, јер је он сасвим нов насеље подигнуто на утринском земљишту прекривеном шумом, око које су се отимала да стара суседна села – Турековце и Ђинђуша.. Село Карађорђевац је подигнуто 1905 и 1906 године. Прве куће су биле бусаре на крчевини и први насељеници су били из околине Врања: Трнице, Бабине Пољане, Пунешевца, Марганца и Коћуре, затим лужничкго села Стрелца и Црвене Јабуке засељене под високим Рујем у изворишту и долини Тегошнице десне притоке Власине.
Земље и шуме.
Атар села Карађорђевац протеже се на 795 хектара, од ове површине њиве и баште обухватају простор од 504 хектара. Остало пада на друге културе, шуму и утрину.
Земља носи ове називе: Језеро, Стара Утрина, Стрљеник, Кремен, Крушче, Пертатско Брдо, Прогон, Чукар, Турековачко Брдо, Суњчики, Лапотиначки Поток и Крс (школа и ливаде).
Порекло становништва.
Према статистичким подацима Завода за статистику Карађорђевац је имао 1948 – 797 становника; 1965 – 770; 1961- 701; 1971 – 619. По поседњим пописима из 1981 године забележен је само 521 становик. Толико високи степен опадња становника није забележен ни у једном селу уовој Области.
Родови су:
-Шопови су из Стрелца.
-Пејићи су из Црвене Јабуке.
-Виденовићи су из Црвене Јабуке.
-Стојковић (Ранђел) је из Црбене Јабуке
-Рајковићи су из Црбене Јабуке.
-Младеновићи (Мирко) су из Црвене Јабуке.
Махала у којој су ови родови зову Шопска.
-Крстићи су из Коћуре.
-Станковићи су из Коћуре.
-Ђорђевићи-Бабићи ду из Бабине Пољане.
-Маринковићи-Бабићи су из Бабине Пољане.
Из Трнице су:
-Стојковићи (Јова), Младеновић (Тоша), Младеновић Сава, Младеновић Добривоје, Младеновић Ђорђе, Илићи.
-Караманци су из Караманаца.
-Николићи су из Думбије.
-Анђелковићи су из Думбије.
-Мишићи су из Стојковца.
-Мировићи су из Клајића.
-Тошићи (Новаковићи) су из Хоретине.
-Величковићи су из Мездраје.
-Бојковићи су из Трговишта.
-Митровићи у из Радовнице.
-Крстићи су из Мездраје.
Црногорци.
Из Куча су:
-Живковић Марко, Ивановићи, Мирковић Мирко, Ђорђевићи, Милошевић Милија и Букилић Видак.
-Синадиновићи су из Калне.
-Цветковићи су из Бабине Пољане.
-Поповић Стојко је из околине Врања.
-Трајковићи су из околине Врања.
-Крстићи су из околине Врања.
-Михајловић Павле Гајдаџија је из околине Врања.
-Станковићи су из Мездраје.
-Анђелковићи други су из околине Врања.
-Љубићи су из околине Врања.
-Денчини су из околине Врања.
-Јоцићи су из Љубате.
-Ристићи (Миодраг) су из околине Врања.
-Филиповићи су из окоине Врања.
Занимање становништва.
Земљорадња је главно занимање. Земља Карађорђевчана је расута по брежуљцима благог пада, моћног слоја активне земље. Плодна је. Рађа добру пшеницу и кукуруз. Успевају виногради. Узгајање јагода се јако намножило. Око 20 домаћинстава гаји дуван. Црни лук и кромпир саде на већим површинама. Имају и воће.
Омладина се окреће занатима – металци, хемичари. Дрвна индустрија.
Раде у иностранству. Баве се зидарским занатом. Раде по селима. Запослени су у „Градитељу“.
Од стоке чувају краве млекуље. Млеко откупљује лесковачка Млекара. Добар сир продају на пијацама у Лесковцу, Лебану и Бојнику.
ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Доња Јабланица“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
