Порекло становништва села Турековац (по књизи Турковце), Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Доња Јабланица“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Турековац се налази у источном делу Доње Јабланице, на десној обали реке и на њеној алувијалној тераси.
Тип села.
Село Турековац је груписаног, гомиластог – збијеног типа. Од Лесковца је удаљено око 7 километара према западу.
Име села.
Као родоначелник неких варијетета нашег домаћег говечета важи сада изумрли „тур“. Многа имена места у Крањаској, Далмацији, Босни, Србији, Македонији и Бугарској изведена су од „тур“. Тур је, у доба када се Турековце заселило, можда био нестао, али је остао траг, па је по томе и село, настало у доба српске средњовековне државе, добило име Турковце. Званично се село зове Турековце, али народ и данас каже Турковце а становнике назива Турковчани.
Воде.
Турековац лежи на десној обали реке Јабланице.
Земље и шуме.
Турковце има атар који се простире на 1314 хектара. По величини атара оно је на трећем месту у Области, али по простору коју захватају оранице и баште, оно је на првом месту – 965 хектара.
Земље носи ове називе: Доње Селиште, Горње Селиште, Орница, Лојза, Стара и Нова Утрина, Шарково Дрви или Шаркова Крушка, Делови, Смуге, Запис или Средпоље, Параспур, Марков Бунар, Доње Синковачко, Код Бунар, Динин Пруд, Средњи Пруд, Цигански пруд, Лотрински Пруд, Воденичарски Пруд, Мало Тополче, Црвена Врба, Големо Тополче, Чивлак, Турско Гумно сада Топољак, Кованл’к, Мирчића Гроб или Мирчића Брег, Трле, Стара и Нова Утрина или Грчке Трле, Трле и Челије.
Постанак села и прошлост.
Турковца нема у турском сумарном попису села нахије Дубочице из 1516. године. Могуће је да је пописано под другим именом или је постојало на местиме „Селиште“. Уверење је да је село настало у доба Стефана Немање.
Када су многа села у Лесковачкој Котлини била почитлучена и Турковце није измакло тој судбини. Оно је имало свог господара. Имена задњег господара нико се не сећа, али га помиње др Видосава Стојанчевић у једном свом раду да се Емин паша Агић, трговац из Лесковца, код српских власти после ослобођења водио као порески обвезник на многим имањима у Лесковцу и околним селима, па и у Турковцу. Према народном предању он је био господар Турковца и као такав био у сукобу са Кадицом, женом господара села Белановца. Турковце је плаћало аграрни дуг на основу одлуке Берлинског конгреса. Било је проблема са мештанима који н ису били платежно способни. Арбанаси су својевремено често навраћали и пљачкали поједине домове и чинили друге зулуме.
У Балканским ратовима и у Првом светском рату погинуло је на разним бојиштима 88 Турковчана.
Од културних споменика Доње Јабланице најлепша је црква у Турковцу. Подигнута је 1845 године и о њој је свештеник Драгутин Ђорђевић написао лепу монографију.
Порекло становништва.
Турковце је у време ослобођења од Турака имало 74 куће. Било је општинско седиште и највеће село у њој. Оно је, по броју становника, највеће село у Области, јер је по попису из 1981. године имало 1948 становника.
На доброј земљи, близу великог потрошачког центра – Лесковца и са вредним становништвом, оно је у сталном демографском, привредном и културном расту.
Турковце је подељено у ове махале: Славујску, Лилинску, Динчину, Бабанску и Циганску.
Родови носе ова имена:
-Зербаци су староседеоци.
-Ганчини су досељени за време Турака из околине Врања. Родослов: Петар, Властимир, Стојан, Јован. Маринко који је био кмет села Турковца за време Турака, Петко.
-Мијалкови су пореклом из околине Врања. Има их више презимена.
-Мицини су такође пореклом из околине Врања.
-Маринчини су пореклом из околине Врања.
-Кованџици су непознатог порекла.
-Пешинци су из околине Тетова. Узмакли пред Арбанасима после сеобе Срба под Арсенијем II Чарнојевићем.
По последњем попису становника и домаћинстава од 1981. године у Турковцу има 440 домаћинстава.
Роми:
-Денићи су из околине Врања.
-Демировићи су истог порекла.
-Арифовићи (бургијаши, чергари, скитнице) су одавно дошли из непознатог краја.
-Исметовићи, гурбети, конопљари, су непознатог порекла.
-Ибраимовићи су староседеоци.
Има нових досељеника из Лебана, Радоњице, Доњег Буниброда, Свођа, Дрводеља – укупно око 20 кућа.
Занимање становништва.
Турковчани су велики пољопривредници, пре свега повртари. Пшеница и кукуруз, које они узгајају на својим њивама, је важна култура али мање од повртарства. Баште су њихова главан преокупација и главна привредна активност. Разно поврће – рани и позни купус, паприка од џинки до зимоваче и индустријске паприке, парадајз и друго поврће. Њиве су им као хангари под пластиком. Производе за пијацу. Поврће продају широм целе земље
У стајама гаје добре и млечне краве, чувене пасмине. Има нешто свиња, за посек и приплод. Оваца нема. Коњи служе за обраду земље и вучу.
Ромска домаћинстав имају 5-6 чланова а једно 10.
ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Доња Јабланица“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
