Порекло становништва села Доње Врановце (по књизи Врановце), општина Лебане – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Доња Јабланица“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Доње Врановце је исто као и Велико Војловце са којим је у симбиози. Подигнуто је на десној обали реке Јабланице, изнад реке и испод брежуљака. Највећи део села је засељен на најнижој тераси некадашњег Лесковачког Мора.
Тип села.
Доње Врановце није издуженог типа као Велико Војловце, већ више груписано, каква су сва села у долини Доње Јабланице. Од Лесковца је удаљено 12 километара.
Име села.
Према легенди, на месту где се налази Доње Врановце било је много дрвећа у чијим гранама су се гнездиле вране, па се село назвало (Доње) Врановце.
Воде.
Главна текућица је Јабланица, потом Смрчански Поток. Благодарећи притиску Јабланице, издан је висока и бунари се лако копају и у селу и у пољу, што омогућава развој повртарске културе. На локалитету Азирова Страна постоји јак извор добре воде – Чубра. Сада је чесма. Изнад извора је вештечко језеро поред кога је црквица од слабог материјала посвећена Св. Симеону. Језеро је покрило кладенац, који некада био испод Азирове куле.
Земље и шуме.
Атар села Доњег Врановца захвата простор од 595 хектара од чега на њиве и баште спада 273 хектара а на воћњаке 10, винограде 10, ливаде 42, пашњаци 11, шума 226 док је неплодно 21 хектар.
Земља носи ове називе: Горњи Доњи Пруд, Тополе, Бошњачко, Параспурке, Страна, Рид. Мртвица, Лојза, Мањино Долинче, Соколово Долинче, Азирова Страна, Кавгалија, Вучков Гроб, Јужарска Долина, Дрводељско Било. Дубље, Јазбине или Кладенчине, Филипова Долина, Кајтазовци, Средњи Рид, Страба, Зелениште, Коласта, Велика Орница, Говедариште, Турски Забел, Старо Село, Милворски Пут, Пљештак, Смрчје.
Постанак села и прошлост.
Доње Врановце је ушло у историју Доње Јабланице али и у историју Србије из времена устанка под Карађорђем. Томе је допринео Цветко Врановачки, који је рођен у овом селу. Описменио се код калуђера. Када су му умрли родитељи, Цветко се исели у Шумадију где је био слуга – у Јагодинском округу, јер после када се вратио причао више пута о Капетан Кочи и његовој Крајини – 1788-1791. По повратку у Врановце Цветко отвори хан, почне трговати, највише сољу и као поштен и ваљан трговац његова кметија га изабере за кмета. Око 1802 године Цветко отпочне на развалинама старе бошњачке цркве подизати нову. Саградио је цркву у Бошњаку и поред ометања од стране Абдурахманоа Слишанског са својим четама, са којима је Цветко водио често борбу. Ничега се, веле, није бојао, летео је ка куршум. Турци су га се много бојали. Када је букнуо устанак у Шумадији Цветко је одмах са својим борцима пришао устаницима. Имао је два боја са Турцима на Паликућама у Вучју, где је потпуно разбио Турке и тако ослободио цео предео дуж Јабланице, Ветернице и Вучанке.
На Клисури је пресекао пут врањским Турцима. Сместили су се у један хан одмора ради. Муницију су сместили у подрума хана. Турци топовима потпале муницију те тако изгибоше скоро сви устаници и сам Цветко Врановачки.
После реформе турског царства, Доње Врановце је било почитлучено али се не памти задњи господар. Турци су у овом селу имали своју земљу. Погибијом Цветковом, они су изгубили свог храброг заштитника. Са Арбанасима у Игришту и Славујевцу, са њиховим двема кућама у Смрчју, мештани су били потчињени а после ослобођења су плаћали аграрни дуг.
Порекло становништва.
Милан Ђ. Милићевић је код места Врановци забележио да је имало 26 пореских глава. У истој табели он је навео и село Смрчје, те да оба имају 35 пореских глава. По послератним пописима, село се у статистичким документима води као Доње Врановце и број становника се овако кретао: 1948 – 439; 1953 – 448; 1961 – 439; 1971 – 406 и 1981 – 395 становника. Насупрот смањивању броја становника, растао је број домаћинстава. Тако је 1948 у Врановцу живело је 57 домаћинстава а пописом из 1981 године у њему је пописано 93 домаћинства.
У Доњем Врановцу живе ови родови:
-Ражински род су староседеоци. Броје 50 кућа. Веома стар род. Разгранат је и узимају се међу собом из истог рода са удаљеним побочним степеном крвног сродства.
-Деда-Петковци су такође староседеоци. Има их 20 кућа.
-Благојинци су староседеоци.
-Смрчанци су староседеоци.
-Илићи су старо седеоци.
Роми:
-Раимовићи су овде од турског времена.
-Шабановићи су из Горње Јабланице.
Занимање становника.
Основу чини земљорадња са гајењем пшенице и кукуруза. Некада су гајили конопљу и бавили се ужарством. Данас велику пажњу поклањају повртарству. Модерно воћарство је у зачетку а и виноградарство доживљава свој препород.
Сточарство је некада било доминантно. Данас су биволи и козе искорењени. Овце гаје по мало. Гаје краве млекуље боље пасмине. Млеко испоручују задружним организацијама. Нешто се сири и износи на пијаце у Лескоавац, Лебане и Медвеђу. Свако домаћинство чува свиње, за посек, приплод док прасце продају.
Омладина се школује и иде углавном на занате. Има их и високошколско образованих у знатном броју.
ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Доња Јабланица“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
