Порекло презимена, село Мирошевце (Лесковац)

Порекло становништва села Мирошевце, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована Јовановића „Лесковачко Поречје“.   Приредио сарадник Порекла Милодан.

Положај села.

Мирошевце се налази на крајњем југу Поречја и то на источном ободу оног дела побрђа које се налази између токова Ветернице на истоку и Јабланице на северозападу. На истоку од Мирошевца је Букова Глава, на југу Вина а на западу је сушичко село Игриште. Положај Мирошевца спада у најтипичнија сеоска насеља; има побрђе и равницу, на обали је реке, тако да има и поље за обраду и брежуљке за шуму, воће и винограде, пашу за стоку и воду.

Име селу.

Када су Словени дошли на ове просторе примили су хришћанство, свештеник је долазио на ово место, да под једним великим храстом маже миром своју паству, да је мироше, па је по том основу село добило овај назив. Ипак ово треба прихватити као народно предање.

Постанак села и прошлост.

Положај који Мирошевце заузима био је одувек згодан за људски живот и људску насеобину. Овај крај није остао незапажен неолитском човеку који је на потесу Селиште-Салачине оставио трагове својих насеља. Било је овде и римских насеобина поромањеног становништва. Постоји овде и кула Краљевића Марка „на брду које се зове Хумап“, где „има једна стара градина“. Постоји бунар – „бунарине“, за које постоји предање да је римски бунар.

У Мирошевцу постоје да локалитета Селиште; један је испод Умца а један на потесу „Сливче“ са северне стране села.

У потесу Вртике постоји Црквиште где је, по предању, била црква посвећена Св. Николи. По предању овде је некада било село под именом Гарина, које је у доба Првог српског устанка разорено.

Први писани документ села Мирошевца јесте повеља коју је у Новом Брду потписао као државни поглавар Стефан Лазаревић. Том повељом књегиња Милица са синовима Стефаном и Вуком, дају руском манастиру Св. Пантелејмону у Светој Гори, поред других села, и село Мирошевце.

Под Турцима је Мирошевце у XIX било господарско село и подељено између двојице читлук – сахибија. Били су то: Мустафа-ага и Емин-ага. Обојица су живели у Лесковцу. Емин-ага је био арбанашког порекла.

Хан помиње Мирошевце и наводи да је оно 1858. године имало 48 кућа. После ослобођења од Турака ово село је и мало 111 пореских глава, што је највећи пораст за период од нешто више од 20 година.

Воде.

Са источне стране села Мирошевца, целом његовом дужином, тече Ветерница. Осим тога из побрђа, западно од села сливају се два потока – Кошевка и Отомија, који лети пресушују.

Изданска вода у Мирошевцу блиска је површини па готово свака кућа има свој бунар. Донедавно су постојала три сеоска бунара али су их појединци присвојили.

Земље и шуме.

Атар села Мирошевца је величине од 1070 хектара, од које површине пада на обрадиву земљу 455 хектара, те по томе ово села спада у најбогатија села Поречја, изузев Стројковца и Доње Јајно.

Земља носи ове називе: Салачине, Колибиште, Сливче, Турске Њиве, Вртика, Шегаве, Доње Орашје, Ограђе, Лозиште, Параспур, Вртике, Тршевине, Лозиште, Липар, Кошавка, Зајкова Долина, Умац, Солила, Језеро-Пампурско Језеро и Маркове Ливаде.

Порекло становништва.

Мирошевце се, нарочито после ослобођења од Турака, сврстало у највећа села Поречја, како по своме атару тако и по броју становника. Село је подељено на следеће махале: Кошевска, Дудинска, Пампурска, Манџинска, Јерска, Отомија (Ново Село) и Лугаре. Према попису становника из 1959. године у њему је живело 187 домаћинстава и 1061 становник.

Становници овог села припадају овим родовима.

-Крстанци су досељени из села Зајчевца на Косову.

-Маџакини су са Косова, село Зајчевац.

-Папуџанови-Пашинци су из Зајчевца.

-Пешин су досељени из Гргуровца.

-Ћулавци су из Зајчевца.

-Јајинци су староседеоци.

-Павловци су староседеоци.

-Дудинци су досељени из Игришта одакле су протерани од Арбанаса.

-Стаменковци су староседеоци.

-Пампурци су староседеоци.

-Пиндраци су староседеоци.

-Коцинци су староседеоци.

-Штавинци су староседеоци.

-Гумчини су староседеоци.

-Шопци су из Шоплука.

-Руменкини (по баби Румени) су из Трстене – Пољаница.

-Буљчини су староседеоци.

-Манџинци су староседеоци.

-Јовинци су из Зајчевца.

-Гининци су староседеоци.

-Петровци су староседеоци.

-Јерци су из Херцеговине.

-Кокинци-Червишови су староседеоци.

-Мицкини су претерани од Арбанаса из Игришта.

-Врањанци (у махали Отомија-Ново Село) су из околине Врања.

-Лугарци-Јовићи су староседеоци.

-Лугарци – друге породице су придошле из поречких села: Белог Потока, Бунуше, Брзе…

Занимање становника.

Баве се земљорадњом. Сеју пшеницу, кукуруз и друга жита. Гаје воће и имају винограде. Имају више услова за воћарство и виноградарство него што га сада користе.

Сточарство је стајско. Многе куће имају добре краве.

Мирошевчани се баве и занатством. Имају регистроване ове занатске радње: 5 зидара, по један ковач, дрвостругар, кројач, млинар, тракторист, вршач, хармоникаш, бачвар, столичар, угостиитељ, обућар и вуновлачар.

У селу постоји продавница „Тргопромета“ из Лесковца. У селу је седиште пољопривредне задруге „14 октобар“ која располаже са 46 хектара земље и машински парк од 4 трактора точкаша, комбајна, 4 вршалице, приколица, прикључне машине и један камион. Имају пошту и седиште месне канцеларије. Баве се пчеларством. Имају осмогодишњу школу као и истурена одељења у Славујевцу, Игришту и Горини. Имају библиотеку које ради као истурено одељење библиотеке у Вучју. Имају биоскоп чијим филмским представама присуствује највише гледалаца у околини, изузев Вучја.

ИЗВОР: Према књизи Јована Јовановића „Лесковачко Поречје“. Приредио сарадник Порекла Милодан.