Порекло становништва села Букова Глава, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована Јовановића „Лесковачко Поречје“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Букова Глава се налази на обема странама Букоглавке, не месту где ова планинска река излази из планиског ждрела, па су куће подигнуте са обе стране реке. Добар део села увучен је у само планинско ждрело а извесни делови, махале, налазе се на око два километра узводно у планини.
Тип села.
Букова Глава се по типу разликује од осталих села Поречја. Тако су од почетних кућа заселиле ове групе кућа или махала: Пољаничке Трле, Кршева Бука и Коњски Рид су међусобно удаљене око два километра. Ове махале су раздвојене реком. Куће у махалама су збијене једна уз другу и груписане на једном месту, Могло би се рећи да је ово село разбијеног типа.
Име села.
Као и Горина, и ово село је добило име по обиљу шуме у коме је настало. Шума је букова и по томе је настало име села Букова Глава.
Воде.
Средином села тече брза река Букоглавка, чије је корито у доњем делу села, при излазу из планине, широко и пуно наноса, често врло крупног стења. Букогалвака извире на месту Дебеле Мртвице испод виса Бунатовца, На месту Састанци, у њу се се улива Мала Река, која извире испод Коњског Рида. Букоглавка има стрми пад и доста водене масе, па је њена снага веома разорна. Она својим наносом пуни не само корито у селу, већ и поље испод села све до уливања у Ветрницу. Стога се регуласање ове реке поставља као битно важан проблем за овај регион.
Извори су на локалитету Ристова Долина, испод места Састанци а други је у облику чесме под Чапљаком и носи назив Чапљак. Многе куће имају своје бунаре, чија је дубина од 6 до 8 метара.
Старине у селу.
У атару овог села нема значајнијих трагова прошлости овог краја. Интересантно је напоменути да се и у атару овог села налази Марков Камен са кога је, по легенди, Марко Краевић скакао са својим Шарцем идући планином и на коме се налазе трагови копита Марковог Шарца.
Изнаад локалитета Састанци, на месту Равниште, постоји такозвано Коледарско Гробље на коме се налази двадесетак побијених каменова у неплодну земљу за која кажу да сз надгробни споменици двадесетак Коледара изгинулих у међусобној борби двеју коледарских група које су се на овом мету срела.
Под Турцима и село Букова Глава је било господарско село а његов господар пред крај турске владавине био јенеки Асан звани Гушља. Забележено је да је после ослобођења од Турака Букова Глава имала 21 пореску главу.
Земље и шуме.
Атар овог села захвата 1002 хектара земље, од које пада на оранице само 177 хектара док је под шумом 767 хектара.
Земља носи ове називе: Бостаниште, Параспур, Под Гробје, Јар, Гарине, Врањси Хар, Луке, Чапљак, Голи Рид, Дуваниште, Присад, Марков Камен, Зајко Арница, Мала Река и Коњски Рид.
Порекло становништва.
Према попису из 1959. године у Буковој Глави је било 56 кућа са 496 становника. У селу живе ови родови:
-Алексинци су староседеоци.
-Трајко Петровић звани Марјан је староседеоц.
-Илићи су пореклом из Вине.
-Миљковци су староседеоци.
-Ђорђевићи су досељени из Пољанице.
-Савићи су староседеоци.
-Никола Стефановић је староседелац.
-Живко Станковић је староседелац.
-Јордан Станковић је староседелац.
-Зарије Ђорђевић је из Големог Села, призећен у Буковој Глави.
-Цветковићи су из околине Врања – Врањанци.
-Китини су из околине Врања.
-Васиљко Ђорђевић је староседелац.
-Влада Лазаревић је из Крушеве Главе (Тумба).
-Влада Стојиљковић је насељен из Тумбе.
-Милан Ристић је староседелац.
-Пешићи су староседеоци.
-Цветковићи су досељени из Пољанице.
-Радисав Николић је староседелац.
-Стевановићи су из Јабукова.
-Златко Стојиљковић је староседелац.
-Стевановић, Љуба и Сотир, су староседеоци.
-Јовићи су досељени из Гиљана.
-Илићи, Станко и Милоје, су староседеоци.
-Зарије Николић је староседелац.
-Никодије Ристић је староседелац.
-Џонићи су староседеоци.
-Милан Милосављевић је староседелац.
-Милоје Цветковић је из околине Врања.
Роми:
-Марковићи Станко и Влада.
-Љубомир Ристић.
-Марко Новковић.
-Борко Стојиљковић.
Сви су хришћанске вере. Марко и Љубомир славе Јовањдан а остали Никољдан.
Занимање становника.
Главно занимање је земљорадња. Сеју кукуруз, пшеницу, јечам, конопљу, кромпир, пасуљ, тикве. Имају и стоке; око 200 оваца, краве и волове, али ситније расе. Имају 13 коња за брдске прилике и два магарца.
Баве су и воћарством, гаје крушке и орахе. Имају винограде на Голом Риду. Имају нешто фабричких радника у Вучју. Баве се трговином дрва за огрев. У селу има 12 воденица са по једним каменом. Неколицина се баве пчеларством.
ИЗВОР: Према књизи Јована Јовановића „Лесковачко Поречје“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
