Порекло становништва села Накривањ, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована Јовановића „Лесковачко Поречје“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
На пола пута између Стројковца и Чукљеника налази се село Накривањ, на обалама Накривањске Реке и поред пута који постоји пуних 400 година, везујући преко планине Кукавице Лесковац и Врање, односно Београд и Солун.
Име села.
За време Турака неки Накривчанин, сакат уногу, гегајући се, често је долазио своме спахији у Лесковац и молио да га поштеди давања, јер је сиромашан и при томе још и сакат. Турском спахији је додијало мољакање овог човека, па га је подругљиво назвао накривањ па је, временом и село добило исти назив.
Развитак села.
Накривањ се под Турцима вероватно развио као караванска станица пред улазак у планину. У планинама је било хајдука, па су се у Накривњу груписали и тако у већим групама настављали пут преко Кукавице. Половином XIX века село је имало 60 кућа, што је са тадашње прилике било велико насеље. Накривањ је 1884. године имао 110 пореских глава. Према попису из1959. године Накривањ је имао 217 домаћинстава. По величини Накривањ је друго село у Поречју, после Вучја. Развој индустрије у Вучју допринео је развитку Накривња, који је удаљен од Вучја четири километра.
Постанак села и прошлост.
Накривањ је био господарско село. Имало је једног господара, који се звао Садик-ага, који је у Накривњу саградио воденицу и подигао кулу на четири спрата, па је том приликом преселио 27 кућа из Накривња и населио их у Чукљеник, па је у селу остало свега 13 кућа.
По казивању Наталије Костић из Београда, село Накривањ је било под заштитом њеног свекра Јоргаћа Костића, оног Јоргаћа, који је био један од три господара Пресечине. Изгледа да је и Нешко Митровић, из Лесковца, био нека врста читлук-сахибије у Накривњу и Накривањском Чифлуку.
По предању, негде око 1789. године неки Пеша Прчић, из Накривањског Чифлука био је дигао народ на Турке, Турци доведу восјку на тог бунтовника. Пеша се сретне са том турском војском „на селу Паликући“. Ту су се војске тукле четири дана. На крају Турци разбију Пешине побуњенике а село Паликућу спале.
Накривчани су се још једнмом херојски понели, када је у зиму 1877. године плануо у Поречју устанак. У чети вође устанка Влајка Стојановића било је доста Накривчана, међу њима и неки Кумбара, вероватно од садашњег рода Кулумбарарца. Тај Кумбара, после погибије Влајка Стојановића, је преузео команду над устаницима забарикадираним у Дилавер-беговој кули и енергичном командом одбио нападе арбанашког одреда чиме је Поречје дало свој допринос у коначном ослобођењу од Турака.
Воде.
Кроз село Накривањ, целом његовом дужином, тече брза река, која се до Накривња зове Чукљеничка Река а одатле Накривањска Река. Још под Трцима ископан је канал, којим је ухваћен добар део водене масе Накривањске Реке и на том каналу су подигнуте многобројне воденице.
Земље и шуме.
Атара Накривња је велики и захвата побрђа, таласасту речну терасу накривањске реке и планину. Атар је величине 2949 хектара од чега на оранице пада 512, а на шуму спада 2198 хектара.
Земља носи ове називе: Њиве, Селиште, Сеоска Долина, Доње Поље, Раскрсје, Грбавица, Росуља, Зли Дол, Доње Јасење, Орлово Гнездо, Бечкарница, Ушка Долина, Црвени Брег, Совиште, Доње Јасење, Криви Рид, Карагучевица, Јасенова Падина, Лаз, Дедин Дол, Смрекер, Андрејин Кладенац, Прелопат, Големи Рњаковац, Мали Рњаковац, Дубока Долина, Зољевски Рид и Широка Падина.
Порекло становништва.
Село Накривањ је подељено десет махала: Тошина, Филипова, Колумбарска, Љуричова, Маришкина, Гагинска, Стојковска, Стеванчовска, Влајковска и Краљина Махала.
У селу живе ови родови:
Староседеоци:
-Тошићи, Петковићи, Пешини, Јовићи, Грци, Крстићи, Божанци, Миленковићи, Јовићи, Кулубарци, Укинци, Марјановићи, Невенкини, Љутичови, Маркови, Влајковци, Стеванчовци, Ковелчини, Лазаревићи, Петринци, Лазаревићи други, Ђермазови, Мијалкови, Величкови, Николини и Баба-Ђурђини.
-Савићи су досељени из ужичког краја.
-Цветковић Стојан – Србин досељен је из ужичког краја.
-Анђелкинови су из Рашиног Лаза.
-Сербезови су из Рашиног Лаза.
-Филипови су из Рашиног Лаза.
-Михајловићи су из Винбарачке Мире.
-Божинци не знају за своје порекло.
-Јанковићи су досељени из околине Ужица.
-Гагинци су досељени из Гагинца.
-Јерци су досељени из околине Ужица.
-Маришкини су из Рашиног Лаза.
-Гаћини-Јоргаћеви су из Брзе.
-Савинци су досељени из околине Ужица.
-Стојкови су из Рашиног Лаза.
-Канини су из села Кукавице – Пољаница.
-Краљевићи су и з Прокупачког краја.
У селу Накривњу живи и осам ромских породица.
-Драгутнин Ристић, староседелац.
-Трајко Јовић, староседелац.
-Ђорђе Јовић је староседелац.
-Живојин Јовић је староседелац.
-Никола Анђелковић је староседелац.
-Ђура Николић је староседелац.
-Светозар Стаменковић је староседелац.
-Божидар Стојановић је староседелац.
Занимање становника.
Накривчани се баве земљорадњом а раније су се бавили воденичарством и прерадом дрвета. Данас на својим њивама гаје јагоде и то у знатним количинама. На пијаци у Лесковцу продају крушке и јабуке, које узгајају у својим воћњацима.
Имају 14 регистрованих занатлија. Овде нису узети у обзир Роми, од којих се неки баве свирањем, двојица су ковачи а остали фабрички радници.
Уз земљорадњу, Накривчани се баве стајским сточарењем. Свако домаћинство настоји да има бар по две краве, гаје свиње за сопствене потребе. Стоку напасају на планини. Оваца имају мало, јер је утрина разорана.
Из својих забрана користе дрва за огрев и продају на пијаци у Лесковцу.
ИЗВОР: Према књизи Јована Јовановића „Лесковачко Поречје“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
