Порекло становништва села Шаиновац, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована Јовановића „Лесковачко Поречје“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Нешто више од једног километра јужно од села Пресечине, на најнижој тераси Рударске Чуке, и то на месту где Шаиновачки Поток непушта побрђе и улази у равницу, налази се село Шаиновац, најмање село Поречја.
Име села.
По предању село је добило име по Циганину Шаину, који се овде први населио.
Постанак села и прошлост.
Изнаде садашњег села постоји локалитет Селиште, на коме је некдада било село под именом Ново Село. Касније се ово село преместило, спустило где је и сада, али под новим именом – Шаиновац.
Шаиновац је био господарско село стројковачког господара Јашара, односно његове кћери Фатиме. Према другим казивањима не ради се о Јашару већ Рашит-бегу. Пре него што је потчињен Шаиновац је припадао спахијском лену Дервиш-спахије, чији је чардак био на садашњем плацу Славка Ђокића. И сада постоји на истом месту Дервишов Бунар а кула овог спахије порушена је крајем прошлог, XIX века.
Према причању мештана, по легенди, Рашит-бег као господар села Стројковца и Шаиновца био је веома благ човек. Нарочитом благошћу одликовала се његова кћер Фатима, којој је он уступио Шаиновац, као њен читлук. Фатима је као племенита жена била велика заштитница српских девојака и малдих жена. Приликом упада турских силеџија у села Страјковце и Шаиновац она је примала младе Српкиње у свој конак и тако их спасавала од одвођења и насиља необузданих Турака.
Као господарско село, после ослобођења, Шаиновац је плаћао аграрни дуг. Један од мештана, Стеван Стошић, није могао да отплаћује доспеле рате па му је целокупно имање продато на јавној лицитацији. Купац је био из Лесковца.
Земље и шуме.
И по величини свог атара Шаиновац је најмање село у Поречју, јер има укупно 250 хектара земље, од чега 105 под ораницама, што по дмаћинству припада у просеку по 2,7 хектара.
Атар села Шаиновца налази се између села Стројковца, Пресечине и Накривња. Земљиште његовог атара се простире делом по побрђу а делом у алувијалној равни реке Ветернице. Она у побрђу носи ове називе: Церак, Крушјар-Круче, Старо Браниште и Трлиште. Све ове парцеле су пдо шумом. На Падину и Над Ливаде су виногради.
У равници су њиве, баште и ливаде под овим називима: Калдрма-Калдрмарке, Спасенке, Мрштанке, Големе Њиве, Трнице, Дрењар, Залудњиково-Запис, Мењаци и др.
Воде.
Кроз село Шаиновац протиче Шаиновачки Поток који извире из потеса Дедин Дол, у атару села Накривња. Овај поток скупља воду из долина. Када се топи снег или падну јаке кише, уме силовито на надође и тада његово корито не може да прихвати сву воду, већ се она излива и плави огромне просторе ливада и њива све до југоисточне периферије Лесковца. Осим овог потока, западно од села, поред друма Лесковаац – Вучје, тече Бара која има свој аквадукт код места где се сеоски пут за Шаиновац одваја од главног пута за Поречје. Осим тога, цео терен има блиске изданске воде, па су чести бунари у селу и пољу за домаће потребе и наводњавање башта у сушним периодима.
Даље, на западу од Баре, недалеко од главног пута, тече река Ветерница до којих допиру њиве Шаиновчана.
Заниамње становништва.
Шаиновчани се баве земљорадњом. Сеју пшеницу, кукуруз, пасуљ, тикве, кромпир а по баштама паприку, лук и остало.Чувају стоку: краве, овце свиње.
Порекло становништва.
Село по попису из 1959. године има 38 домаћинстава, те је, и по томе, најмање село у Поречју.
Село Шаиновац насељавају ови родови:
-Стајинци су пореклом из околине Крушевца.
-Благодарци су из Корбевца код Врања.
-Петровци или Дели-Јанковци су староседеоци.
-Мијајловци су староседеоци.
ИЗВОР: Према књизи Јована Јовановића „Лесковачко Поречје“. Приредио сарадник Порекла Милодан.
