Порекло становништва села Ступница, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Ступница се налази у долини Ступничке Реке, на источној периферији области Лесковачко Поље и Бабичка Гора, на месту где се задњи јужни огранци Бабичке Горе укрштају са огранцима планине Крушевице.
Тип села.
Све махале, осим централног дела села, насељене су појединим родовима по којима се они и зову: Бибинци, Маркезовци, Гроздановци, Косарци, Бушинци, Кусарци, Цојинци, Скрапежанци, Маринчинци, Грандинци, Стојановци, Мијаиловци и централно део села, Село. Све ове махале су гомила згуснитих кућа. По оваквој својој композицији махала Ступница са суседним Пискуповом представља специјални тип села Области.
Име села.
Име села Ступница је траг аграрно правних институција српске средњовековне државе. По старом српском право „ступ“ је црквено или манастирско лено. Насеље засељено на том лену добило је име Ступница.
Воде.
Кроз Ступницу тече Ступничка Река чије се извориште налази у оном делу Бабичке Горе који народ назива Јарсеновском Планином. Извориште се налази на локалитету Гукава Арница а сам атар народ зове Студени Кладенац.
У централном делу села, близу основне школе, постоји чесма са јаким млазевима лаке планинске воде.
Земље и шуме.
Атар села Ступнице захвата простор од 1294 хектара од чега и баште и њиве заузимају простор од 493, воћњаци 24, виногради 10, ливаде 76, пашњаци 165, шуме 402 док је неплодно 124 хектара.
Земља носи ове називе: Сипова Глава, Пресађе, Боћефвски Дол, Страна, Река, Пресад, Лице, Обложиње, Црквиште, Дулан,Поповски Дел, Дел, Кривуље, Запађе, Јасичје, Чука до Орашачко, Каљеница, Гаће, Манастир, Свети Спас, Рудина, Јеленац, Дубрава и Турска Граљица.
Постанак села и прошлост.
Само име села указује на један део његове прошлости. Село се помиње у турским изворима као тимарско село из XVI века.
Пре доласка Словена овде су живели Ромејци-Латиниа на локалитету Чукар налазе се трагови зидова некадашње античке тврђаве. Сам плато брега унутар ових бедема засејан је детеелином.
Локалитет Манастир и Свети Спас, са траговима негадашњих религиозних грађевина и данашња црква у селу, говоре о важности насеља у његовој културној прошлости. Садашња црква је споља дуга 14,5 а широка шест метара. Подигнута је на темељима старе византијске цркве у облику лађе. Велики простор садашње цркве указује на то да је била у пршлости богомоља намењена за вернике већег насеља. Црква је обновљена 1911 а освећена 1912 године.
Ступница је после реформе турског царства почитлучена и изгледала имала два господара; неког Ахмет бега и Алила.
Приликом пописа заостале имовине одбеглих Турака војне власти су забележиле да су пописале у селу Ступница имовине спахије Алила 60 ока пшенице, 2000 ока кукуруза, 2000 оке јечма, 8000 ока сена, 2000 ока сламе, једну плехали фуруну, 150 комада ћерамиде и у једном забрану дрва за 5000 кола.
Пореклсо становништва.
Ступница је у време ослобођења од Турака имала 48 кућа и 362 становника. Припадала је општини Заплању. Према попису 1971. године Ступница је имала 209 домаћинстава са 925 становника.
У Ступници живе ови родови:
Непознатог порекла:
-Петраћковци (у Селу), Мирини, Маричинци свих презимена, Симоновићи други у махали Бушинци.
Стојановићи су из Бардуља.
-Симоновићи су из Бардуља.
Из Села су:
–Мекинци (Николићи и Димитријевићи), Цојинци (Стојановићи и Лазаревићи), Михајловићи су сродни Цојинцима, Станковићи, Коцићи, Спиридоновићи, Милошевићи, Гроздановићи, Крстић Јосиф, Филиповић Илија и Цветковић Сотир.
Сви ови родови „из Села“, осим прва два, су настањени у Горњој Махали, где су била трла истоимених родова, када су се у Селу намножили да су морали да се исељавају.
У махали Бушинци, настањених насељеницима из Села, живи 6 родова – 12 домаћинстава. То су:
–Николићи, Симоновићи, Спасић Жика, Станковићи, Димитријевићи и Савић Миливоје.
У махали Бабини насељеној исељеници из Села живе:
–Николићи, Симоновић Живојин, Димитријевић Милутин, Стевановићи, Алексић Драгић, Гроздановић Чедомир и Илић Миливоје.
У махали Маркезовци живе досељеници из Крчимира:
–Стаменковићи, Јовановићи, Марјановићи, Стаменковићи, Милојковићи, Ранђеловићи, Стефановић Петар и Лукић Јордан, Стојановић Јаћим, Филиповићи, Игњатовић Добросав -Џоџа. Гицићи су староседеоци, непознатог порекла су: Павловићи, Михајловић Михаил, Петровић Станча док су Павловићи из власотиначке Липовице.
У махали Гроздановцу су:
–Ристићи из Бабичког.
–Димитријевић Благоје је из Бабичког.
–Станковићи су из Бабичког.
–Савић Петар је непознатог порекла.
У махали Косарци настањени су:
–Симоновићи су изашли из Села на трле.
–Станковићи су из Села,
–Младеновићи су из Села.
–Младеновићи из Села.
–Ћирић Милутин је призећен у роду Симоновића, непознатог порекла.
–Младеновићи су из Села.
–Младеновић Воја је из Доњег Драговља.
Занимање становника.
Мештани Ступнице на својим њивама гаје кукуруз, пшеницу и овас. Саде и кромпир, само за домаћу употребу.
Виногради су им малим парцелама. Гаје грожђе са сопствене потребе. Имају воћњаке, гаје шљиву и пеку ракију.
Баве се садњом дувана. Имају највећи засад у целој Области.
Од стоке имају нешто оваца, чувају и говеда, краве домаће пасмине. Од млека праве сир и продају на пијаци у Лесковцу.
Баве се и допунским занимањем. Сви мушкарци иду у печалбу.
Омладина се школује и опредељује за занате и друга занимања.
ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
