Порекло становништва села Злоћудово, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Злоћудово се налази на левој обали Туловске Реке, непосредно изнад њеног ушћа у Јужну Мораву, па се тако нашло између токова ове две реке, у равници Јужне Мораве.
Тип села.
Злоћудово је село збијеног типа као и сва остала села у лесковачком Пољу.
Име села.
У селу постоји легенда да се први становника овог села звало Злоћудко, па и село које је образовано на масту где се он први заселио назвало Злоћудово.
Воде.
Као што је већ речено, Злоћудово је на обалама двају водених токова; Туловске Реке и највеће котлинске реке Јужне Мораве. Туловска Река, иако мала, понекад лети пресушује али уме да буде опасна и да плави низводна села, нарочито она у равници у која спада и Злоћудово. Од поплава су ова селаз аштићена земљаним насипом, који се редовно одржава а корито речице чисти од наноса. Сличан, и нешто јачи насип подигнут је и уз леву обалу Јужне Мораве, па су села заштићена од поплава.
Земље и шуме.
Злоћудово има мали атар, свега 127 хектара. Од ове површине њиве и баште захватају 81 хектар, воћњаци и виногради по један, пашњаци 34 а неплодно је 20 хектара.
Земља носи ове називе: Преко Ваде, Бели Камен, Селиште или Калдрма, Језава, Задружно, Земљорадничке задруге Дубочица и Параспур.
Постанак села и старине.
Злоћудово је мало село. Такозвана „турска калдрма“ на локалитету Селиште говори да је на том месту било насеље чија је барем једна улица била калдрмисана, или се налазило на некој важној саобраћајници. Други доказ о православним насељима у вом селу јесу византијске тегуле на овом месту. И, најзад, гробови на локалитету Језава, која нису изучавали сручњаци, јесу траг људског живота на овом простору.
Злоћудово је, после Гилханског хатишерифа, подвластио неки Турчин, вероватно његов дотадашњи спахија.
Порекло становништва.
После ослобођења од Турака, Злоћудово је имало 15 домаћинстава. Према попису из 1953. године у њему је било 30 домаћинстава и 207 становника а 1971. године 46 домаћинстава и 242 становника.
У Злоћудову живе ови родови:
-Мечкарци су староседеоци.
-Тевделински род су староседеоци.
-Јанковци су староседеоци.
-Радини су из Црвене Јабуке.
-Наћковци су староседеоци.
-Масларци су староседеоци.
-Јованови-Сурунтије су староседеоци.
-Мишини су староседеоци.
-Лукини су староседеоци.
-Божидар Стојановић је у сродству са Тевделијским родом, према томе, староседелац.
Занимање становника.
Злоћудовчани су, као земљорадници, пре свега добри повртари. Производе паприку, парадајз, купус, краставце и друго поврће. Мало саде и дуван. Кромпир само за своје потребе и нешто мало за пијацу. Своје баштованске производе продају на лесковачкој пијаци а купус возе у планинска места, као што је Црна Трава и др.
Од стоке чувају краве и то већином расе буша, у просеку по две. Коња има свако друго домаћинство. У селу има 15 трактора.
ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
