Порекло становништва села Зољево, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Зољево се налази у горњем дела тока Туловске Реке, на њеној десној обали међу благо заобљеним брежуљцима извајаним у најнижој дилувијалној тераси. У благом паду у правцу северо-истока и успона у супротном смеру према планини Кукавици.
Тип села.
Зољево је, као и остала села уовој области, збијеног типа.
Име села.
Не постоји у селу никаква легенда о настанку имена овога села. Основу речи чини зоља или зоље, што указије на инсекта зољу. Можда је на овом месту било много осица или зоља, па је село, подигнуто у том крају, добило име Зољево.
Воде.
Поред села тече Туловска Река која, у овом делу, не пресушује а у доба великих киша и топљења снега може да надође, да плави ниске терене и засипа песком и муљем такода може да нанесе доста штете насељеима и у пољу. Сада је изграђена земљана брана која штити село од ових незгода.
Осим Туловске Реке, више села постоји и Сланишки Поток. То је вододерина којом тече вода и време кишних периода. У Сланишту је постојао извор који се звао Чабура. Вода из њега имала је сланкаст укус па је стока радо долазила на појило. Извор више не постоји.
У атару села Зољева постоје ови кладенци: Слани Кладенац и У Горње Језеро. У селу постоје бунари готово у свакој кући а има и сеоски бунар у центру села. Дубина бунара се креће од 5 до 12 метара.
Земље и шуме.
Зољевски атар је простран 484 хектара од чега њиве и баште захватају простор од 180, воћњаци 9, виногради 10, ливаде 9, пашњаци 14, шума 243 док је неполодно 19 хектара.
Земља носи ове називе: Дубрава, Косановац, Бостаниште, Сланишка Долина, Обршина, Стаменка Долина, Кукино Трње, Палоћа Падина, Лепод Дрво, Маринкова Долина, Маркова Арница, Дугачка Арница, Лојзиште, Ржиште, Старо Село, Код Крушке или Големо Дрво, Витиште, Пажар, Големе Ливаде, Пискавица, Вуче Њиве, Скоруше, Дедин Дол, Лазаров Арница, Вршњак, Авдина Њива и Авдино Бостаниште.
Постанак села и прошлост.
Зољеви је старо српско село насељено у доба старе српке државе. Помиње га турски тефтер с почетка XVI века као тимарско село под именом Горње Золово што указује да је постојало и Доње Золово или Зољево.
После реформе турског царства Зољево је подвластио неки Турчин, чије име се не памти али, обзиром на локалитет Авдина Њива, могуће једа је тај Авда био господар села. У Зољеву је господар села имао свој конак и своју воденицу. Осим тога имао је и велико имање. Неки мештанин је 1877 године превезао ствари овог зољевског господара до места Уши. Ту је оставио кола и биволе а Турчин му је дао за труд, кола и биволе тапију за земљу и воденицу. Потомци овог мештанина и данас користе ову земљу али не и воденицу, која још увек, запуштена, постоји и налази се на Туловској Реци. Осим тога Турчин је извесној Баба Станки, која је била отресита и утицајна жена, која је ископала сеоски бунар и била у добрим односима са њим, господаром Зољева, па је и њој поклонио велико имање.
Порекло становништва.
Зољево је одмах по ослобођењу од Турака имало 20 кућа и припадало је Грабовичкој општини. Према попису из 1953. године у њему је било 67 домаћинстава и 295 становника, а 1971. године 84 домова и 406 житеља.
Данас у Зољеву живе ови родови:
Староседеоци:
-Томини (Миленковићи), Баба-Станкини, Крстићи, Петровићи трећи, Стојилковићи, Цветковићи, Чукарци.
Непознатог порекла:
-Милчини, Ђорђијани (Аубићи), Јанковићи и Манчићи (који потичу од Циганина Манче).
-Гаврилови су пореклом из Лебета.
-Аризанов Алекса је из „Шопско“, призећен у роду Костадинови.
-Петровићи су из Накривња.
-Петровићи други су из Загужана.
-Б’ћкини (Јовановићи) су из Загужана.
У селу има и две куће Рома.
Занимање становништва.
Зољевчани се баве земљорадњом и стајским сточарством. Сеју пшеницу и кукуруз. Имају нешто воћа и винограда. У мањој меру саде дуван. Произвођачи су јагода врсте зенга – зенгана.
Од стоке чувају краве, просечно по две у домаћинству.
Познати су као циглари. Као такви иду по целој земљи, па се селе из свог завичајног села. Има их и у Лесковцу. Познати су по вредноћи и поштењу. Има их у Банату и Швајцарској.
ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
