Порекло становништва села Јелашница, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Јелашница се налази на обема обалама Јелашничке Реке, изнад самог ушћа у Јужну Мораву. Неке њене куће леже у алувијалној равни Јелашничке Реке али већина их је подигнуто на западној ивици најниже дилувијалне равни која овде допире до десне обале Јужне Мораве.Од Лесковца је удаљено 8 километара.
Тип села.
Јелашница је село збијено типа. Дели се на две махале, одкојих је једна Село а друго, узводно, Ново Село.
Име села.
Не постоје никаква објашњења о имено села Јелашнице, чији основицу чини Јела или јела, дакле или лично име неке жене или, пак, четинартског дрвета јеле.
Воде.
Осим Јужне Мораве и Јелешничке Реке која настаје спајањем изнад села, Купиновачке или Јарсеновачке или Гољачке Реке других текућица нема.
У атару јелашничком налази се сада запуштен кладенац Код Новоселци. Био је чесма која је сада запуштена. Издан је свуда присутна и Јелашничани имају бунаре дубоке од 8 до 15 метара са добром водом.
Осим бунара у Јелашници постоје три водовода. Група домаћинстава, њих 12, довела је воду са локалитета Долина; друга група од 8 кућа са локалитета Коцина Долина а трећа група од 15 кућа са локалитета Крива Долина изнад махале Новоселци.
Земље и шуме.
Атар села Јелашница се простире на 469 хектара и оивичен је атарима ових села: Кумарева, Грајевца, Доње Купиновице, Орашца и Велике Биљанице. Од наведене површине његовог атара њиве и беште захватају простор од 231 хектар, воћњаци 8, виногради 12, пашњаци 79, шума 73 док је неплодно 52 хектара.
Земља носи ове називе: Црквиште, Росуља, Спасина Арница, Пешни Брег, Селиште, Големо Дрво, Ширине, Говедарца Арница, Бели Брег, Старо Браниште, Жежниште, Чука, Баба-Рушкин Рид, Плоча, Моравиште и Код Грајевачко Гробље.
Постанак села и прошлост.
На десној овали Јужне Мораве готово да нема села на читој територији у праисторији није било људског насеља. Тако је и са Јелашницом, чија је терирорија брижљиво исраживана. Пронађено је једно мало камено длето из неолитског доба.
Данашња црква Голема Света Недеља, подигнута и незавршена, подигнута је на темељима старе византијске цркве. Код ове цркве, кажу, било је Латинско Гробље.
Село Јелашница потиче свакако са почетка старе српске државе, Турски сумарни попис насеља у нахији Дубочица са почетка XVI века помиње као тимарско село Горњу Јелашницу. Према овоме морала је да постоји и нека Доња Јелашница, које нема у овом попису. Исти извор помиње Козловце код села Горња и Доња Јелашница. Знамо тачно положај села Врановца – и Горњег и Доњег данас – па, ако би се држало турских извора, онда би испало да је Врановце исто што и Горња Јелашница. Где је онда Доња Јелашница? Сва је прилика да је она била на месту данашње Јелашнице.
Кад су ови предели ослобођени од Турака Јелашница је имала 15 кућа, дакле била је мало село, што није доказ да је младо сеоско насеље.
Порекло становништва.
Према попису из 1953 године село јеимало 90 кућа и 594 становника а 1971 године у њему је било 97 кућа са 476 становника.
У Јелашници живе ови родови:
У махало Село:
-Цветковци су досељени из Ступнице.
-Костинци су из Ступнице.
-Коцини су из Црвене Јабуке.
-Миличевци су непознатог порекла.
-Ђикинци су из Кумарева.
-Младен Тодоровић је из Црвене Јабуке.
-Пешаци су из Ступнице. Потичу од исток претка од кога су и родови Цветковци и Костинци.
-Цакински род је из Црвене Јабуке.
-Крстовски род је из Црвене Јабуке.
-Врторепци су из Губеревца.
-Шопчики су из Доброг Поља.
-Миленковци, сродни Врторепцима, су из Губеревца.
-Курјаци (Тома Петковић) су из Црвене Јабуке. Надимак су добили што се туђе од људи, воле самоћу, као вук.
-Дикини су из Црвене Јабуке.
-Ристинци су из Ступнице. Убили су попа па побегли.
У махали Ново Село живе два рода:
-Јанковићи су из Семче.
-Ђурићи су из Семче.
Занимање становништва.
Јелашничани се баве земљорадњом и на својој земљи производе пшеницу, кукуруз, пасуљ. Саде и бостан. Добри су баштовани. Производе паприку, купус, лук, празилук, бели и црни (кромит). Дуван саде у мањим количинама. Произвођачи су грожђа и вина за домаће поребе. Вишак грожђа продају на лесковачкој пијаци. Од воћа имају шљиву од које пеку ракију.
Раније су били добри циглари. Сада се многи баве зидарством.
Од стоке чувају краве – у просеку по две, Производе сир и продају га на пијаци у Лесковцу.
У целом селу има 60-70 брава оваца. Имају их само четири куће.
У селу има око 60 домаћинстава коње за орање и превоз робе, нарочито повртарских произвда на пијацу у Лесковцу. У селу има 7 трактора и два комбајна.
Омладина се мало опредељује за земљорадњу. Иду у разне школе; металску, трговачку, угоститељску. У фабрикама у Лесковцу ради ооко 50 радника у текстилној и дрвној индустрији.
ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
