Порекло становништва села Каштавар, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Каштавар се налази на левој обали реке Шаранице, на око три километра узводно од Печењеваца. Са западне стране села постоји макадамски пут Печењевце – Подримце, па се село нашло између реке и пута, на благо нагнутој коси која пада са запада ка истоку.
Тип села.
Каштавар је село збијеног типа.
Име села.
Село је добило име по томе што је у Доброј Глави за време Турака било хајдука који су нападали путнике и пљачкали их. Како се на турском језику хајдук зове качак, место на коме су се често виђали они качаци, када је настало, село је названо Каштавар.
Воде.
Од текућица, источно од села, по дну своје долине, тече са свог изворишзта у атару села Душанова, мала реке Шараница. Река је добила име по мрешћењу шарана, који долазе из Јужне Мораве.
Шараница је мала река, али кад надође, има велику рушилачку снагу.Она је испод Печењеваца, до скора, примала воде Чекминског Потока, па текла дуж западне стране железничког насипа. Улива се у Јужну Мораву код села Брестовца. Печењевчани су скратили њен ток, спроводећи је у Јабланицу изнад железничког моста на овој реци. Код извођења ових радова изгубили су из вида да Шараница није увек мала река, па су, спроводећи је испод Мидхат-пашиног друма, њену воду пропустили кроз две бетонске цеви пречника око једног метра што је било сасвим довољно код њеног редовног водостаја. Али, у пролеће 1978. године, услед обилних киша Шараница је надошла, бетонске цеви нису могле да пропусте велику количини воде. Налет воде је био толико снажан да је однео део насипа и Мидхат-пашин друм је био прекинут.
Кладенци: Капавац је испод истоименог брега, на десној обали Шаранице. Плоча је извор изнад мајдана. И јесен и зиму, на овим местима се појављује вода која има за стоку примамљив укус.
Бунари: Готово савака кућа има бунар. Има и заједничких бунара.
Водовод: У последње време село је саградило два водовода за поједине групе домаћинстава. Први водовод користи извориште под Капавцем и из њега готово свака кућа има воду у своме дворишту. Други водовод користи извор Биљевина. Овај извор је јачи и њега користи 9-10 домаћинстава.
Земље и шуме.
Атар села Каштавара се граничи са овим селима: Печењевца, Прибоја и Подримца. Простире се на 505 хектара од чега на њиве и баште спада 211, воћњаци 2, виногради 7, ливаде 9, пашњаци 2, шуме 251 док је неплодно 23 хектара.
Земља носи ове називе: Бели Камен, Добра Глава, Црквиште, Бунари, Поза Лојзе, Селиште, Капавац, Рамин Дел, Језеро, Биљевина, Доње Поље, Царско, Широка Арницџа, Ашанке, Бугарско Гробље, Црквиште и Манастириште.
Постанак села и прошлсот.
Каштавар је старо српско село. Настао је у време стварања првих сеоских насеља Моравана. Турци га бележе у свом попису села нахије Дубочице с почетка XVI века. О римском насељу постоји предање у селу. Било је зидина од зграда тога римског насеља. Нађене су ножице (маказе) за стрижу оваца у камену на гомили, кога је било је било доста. На локалитету Селиште нађен је керамички судић који је дат хроничару овог села. Темељи цркве испод Капавца несумњиво су доказ неког рановизантијског насеља на овом простору. Није искључено да су овде пре Римљана овде живели Дарданци.
Каштавар су потчинили моћни Пашагићи. Госпдоар овог села био истовремено господар суседних села Печењеваца и Чекмина. Кажу да се господар звао Мехмед паша Агић. Код њега је био слуга Ђела, оснивач рода Ђелини.
Порекло становништва.
Каштавар је приликом ослобођења од Турака имао само 11 кућа. Према попису из 1953. године у њему је било 39 домаћинстава и 253 становника а 1971. године – 41 домаћинстава и само 174 житеља.
У селу данас живе ови родови:
-Ђелини воде порекло од Бошњака.
-Соколовци, досељени из Дејана – махала Манкићева.
-Панинци су из Разгојне, где им је вода у току првог светског рата однела плац, па се преселили у Каштавар.
-Станојковићи су досељени из Бувца.
-Вељковићи су из Пертата се овде населили после одласка Турака.
-Станојевићи су из Крушевице – Власотинце.
-Јовинци су дошли из Цекавице за време Турака.
-Крстићеви су из Крушевице.
-Качаци су из Бувца.
-Михајловићи су из Крушевице.
-Здравковићи су из Прекопчелице.
-Динићи (Дака) су из Прекопчелице.
-Маринковићеви су из Шумана, досељени за време Турака.
-Митићи су досељени из околине Лебана.
Занимање становништва.
Каштаварчани сеју пшеницу и кукуруз. Гајили су и сунцокрет. Гаје поврће за своје потребе.
Од стоке чувају краву, у просеку по две.
Омладина није орјентисана на земљорадњу, већ школе и занате. Основну школу завршавају у Печењевцима.
У селу немају перспективу па се селе из свог родног села, те нагло опада популација. Тако, например, из рода Крстићеви, има исељеника у Лесковцу, Београду и Железнику – око 10 домаћинстава док у селу има свега 3. Из рода Соколовци има исељених у Батајници, Угриновцима и Печењевцу.
ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
