Порекло становништва села Велика Биљаница, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Велика Биљаница се налази на десној обали Јужне Мораве, седам километара источно од Лесковца на благо наггнутој најнижој дилувијалној тераси која пада са истока на запад једним делом, а другим, нижим на алувијалној равни коју је овде измоделирала Јужна Морава.
Тип села.
Село се налази на путу Лесковац – Орашац а још у почетку села, чим се пређе мост на Слатинској реци, води у правцу југа са северу доста широк сеоски сокак са врло лепим стамбеним зградама појединих домаћинстава са обе стране, па се има утисак да се налазимо у некој варошкој улици из чега произилази да је село збијеног типа.
Име села.
Велика и Мала Биљаница су до скоро чинила једно село – Биљаница.
По легенди у доба Стевана Немање на благим брежуљцима расло је разноврсно биље лековитих својства. Када је Стеван Немања походио овај крај, уживао у биљу и веома ценио његову лековитосст. По том лековитом биљу и кладенцу испод села, чију воду народ сматра лековитом, ово село се назвало Биљаница.
Воде.
Велика Биљаница, како је реечено, налази се на самој десној обали Јужне Мораве па се Биљаница се сматра моравским селом. Ова река је одувеек играла значајну улогу у животу овог села. На њој су биле воденице-пловке; воде Мораве су до скора биле богате разним врстама риба коју су мештани ловили мрежама. Јужна Морава на својој најнижој плавној тераси навукла лебдећи, фини материјал и наталожила га северно од села. Ту су данас богате баште Биљаничана у којима се гаји разноврсно поврће: паприка, празилук, мрква, купус и др.
Због притиска Јужне Мораве и Слатинске Реке, изданска вода је близу површине земље, па су бунари дубоки 3 до 4 метра, али је у њима вода добра за пиће и стоку.
Земље и шуме.
Атар села Велика Биљаница ограничен је атарима суседних села: Орашца, Јелашнице, Кумарева, Мале Биљанице, Манојловца, Доње и Горње Слетине и захвата простор од 425 хектара од чега су њиве и баште на 192 хектара, Воћњаци 3, виногради 41, ливаде 1, пашњаци 52, шуме 56 и неплодно земљиште 80 хектара.
Потеси носе ове називе: Моравиште, Тршевине, Големи Врбак, Гољак, Павунов Мост, Грчко Трлиште, Горња Росуља, Распутине, Наглог, Нерезине, Бели Нрег, Баче, Стара Морава, Кумаревско, Параспур и Саитово.
Постанак села.
И поред тога што нема података о томе може се поуздано рећи да село Биљаница није млађе од многих других српских села у овом крају. Ако је Грабовица постојала у првој половини XIVвека, као и Крајинце са друге стране Јужне Мораве, нема разлога да се не верује да је у то време постојало и село Биљаница. Већ у почетку XVI века о Биљаници постоје подаци о овом селу очуване у турском тефтеру из 1516. године. У овом документу село се наводи као зијаметско село у нахији Дубочици.
Порекло становништва.
Село Биљаница после ослобођења од Турака имала је 36 домаћинстава. Пописом из 1953. године Велика Биљаница је имала 88 домова са 495 становника а 1971. године пописом је утврђено да ово село има 109 домаћинстава са 508 становника.
У Великој Биљаници живе ови родови:
-Ћоскини (Јовановићи) су староседеоци.
-Кесеранци су дошли у Малу Биљаницу из Разгојне па за време Турака дошли у Велику Биљаницу.
-Гавазови су староседеоци.
-Тукарци (Ранђеловићи) су староседеоци.
-Ђурци су староседеоци.
-Мењини су староседеоци.
-Чикичанци-Ћуљкови су староседеоци.
-Тарзијини су из Рајног Поља.
-Робијашки (Петковићи) (?).
-Стојиљковићи су староседеоци.
-Милетници су староседеоци.
-Пешићи су староседеоци.
-Чекминци (Живковићи) су досељени из Чекмина.
-Јанковци су непознатог порекла.
-Михајловићи су староседеоци.
-Михајловићи други су староседеоци.
-Стојановићи су непознатог порекла.
-Крсташеви (Трајковићи) су староседеоци.
-Крсташеви (Крстићи) су староседеоци.
-Мичићи су староседеоци.
-Кардаци (Станковићи) су пореклом из Скопске Црне Горе – Карадага.
Занимање становника.
Мештани Велике Биљанице се баве земљорадњом. Сеју пшеницу и кукуруз. Усеви успевају и на најнижој дилувијалној тераси источно од села и у аливујалној равни Јужне Мораве. Познати су произвођачи кропмпра „ђеврекара“. Баве се повртарством за шта има много погодности на земљи поред реке на локалитетима Баче и Стара Морава. Имају винограде у потесу Нерезине, у просеку свако домаћинство по 40 ари.
Узгајају краве сименталке за мужу а имају нешто оваца. На утринском земљишту поред Мораве чувају „пашићне“ свиње. Млекаре производе сир.
Од поврћа гаје паприку, купус, кромпир и мркву. Веома су доброг квалитета тако да се радо купују на лесковачкој пијаци.
ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
