Порекло становништва села Горња Купиновица, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Горња Купиновица се налази на језерској заравни, у јужном подгорју Бабичке Боре, готово у истој равни са селима на падинама исте планине: Бабичком, Црковницом (Старо Село) и Големом Њивом.
Тип села.
Горња Купиновица је село збијеног типа, с тим што је од централног села на око стотину метара узводно засељена група од седам кућа рода Пејића.
Име села.
Топографски и остали услови погодовали су развојем купине на истом месту, па по тој особености крај и село добили су назив Купиновица. Као је низводно на неколико километара настало село са истим карактеристикама и назвало се такође Купиновицом, да би се направила разлика између ова два сеоска насеља, оно подигнуто на вишој језерској тераси добило је има Горња а оно на нижем терену Доња Купиновица.
Воде.
Горња Купиновица нема никакву текућицу али не оскудева у води за живот људи истоке. Северно од села, кроз дубоку долину слива се вода са изворишта на овом делу Бабичке Горе и тече у правцу Доње Купиновице па се улива у речицу, која долази са изворишта изнад села Јарсенова и Ступнице и код села Јелашница утиче у Јужну Мораву.
У Горњој Купиновици има бунара са лаком и питком водом, а село је довело из планине водоводом воду готово у сваку кућу, па је, што се воде тиче, у далоко повољнијем положају но нека села у равници.
Земље и шуме.
Атар села Горња Купиновица простире се на 671 метар. Од ове површине њиве и баште захватају простор од 252 хектара, воћњаци 10, виногради 17, ливаде 31, пашњаци 45, шума 292 и неплодно је 23 хектара.
Земља носи ове називе: Старо Лојзе, Стојанов Дел, Купиновица, Валога, Суварје, Драђевац, Црквени Рид, Под Лојзе, Трлиште, Рид, Мало Гумниште, Големо Гумниште, Руска Чука, Рамниште, Говедарско Пландиште, Крива Бука, Голема Глава, Вучја Ливада, Шопа, Чајкина Долина, Припор, Кликовац и Китке.
Постанак села и прошлост.
Горња Купиновица као село је нова насеобина. У првом српском попису по ослобађања од Турака оно не псотоји као село већ чифлик купиновачки и саставу села Јарсеново Временом су се на чифлику насељавали родови па је тако временом постао самостално село као Горња Купиновица.
Порекло становништва.
По попису становништва 1953. године у овом селу је постојало 62 домаћинства у којима је живело 401 становник а 1971. година број донаћинстава се попео на 77 а број становника се смањио на 354.
Попопису из 1976. године у овом селу су живели ови родови:
-Пејићи су досељени из околине Пирота, чине издвојену махали изнад села као заселак.
-Млађини су из Дарковца.
-Сушини су из Јарсенова.
-Жерци (Цветановићи) су из Црне Траве.
-Ристинци су из Јарсенова.
-Станковићи су из Црне Траве – од Дарковца.
-Ковачевци (Станковићи) су из Црвене Јабуке.
-Алекса Турулеја су из Ораовице (Црковница – приведен)
-Стојилковци су досељени из непознатог краја.
-Милчини из Црне Траве.
-Роми (Цигани) су непознатог порекла, досељени пре 15 година.
Родови Сушини и Ристинци потичу не само из истог села – Јарсенова – већ и од истог претка. Оснивач рода Сушиних био је Цветан Суша а оснивач Ристина – Риста. Риста и Цветан су били браћа од стричева, деца од два рођена брата – Ђорђа и Станка.
Занимање становништва.
Земљорадња чини основно занимање становника овог планинског и наизглед сиромашног села. Гаје и стоку, краве и 30 домаћинстава овце. Стадо једне куће чини 40-45 брава. Од овчјег и крављег млека се прави сир који се износи на пијацу у Лесковац. Око 15 кућа имају коње а девет кућа има свој трактор. Куће су по типу „на глагол“, углавном кованице мада има и неколико зиданих кућа. Село има основну школу са четири разреда. Омладина, углавном, напушта село.
ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
