Порекло становништва села Губеревац, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Губеревац лежи у алувијалној равници Јужне Мораве на простору између ове реке и њене прве притоке у области Лесковачко Поље и Бабичка Гора – Туловске Реке. То је најјужније село равници која се изнад села Доње Копашнице прелази у кањон Грделичке Клисуре.
Тип села.
Губеревац се дели на две махале; Горњу и Доњу, па је на неким картама убележено као Горњи и Доњи Губеревац. Атар села Губеревца се граничи са атарима села која припадају Доњој Власини. То су Гложане, Прилепац, Ладовица и Добротин. На западу су села Велике Грабовнице, поречког села великог Трњана, Мале Грабовнице и Горњег Буниброда.
Губеревцу припада још једна група кућа на западу од Мидхад-пашиног друма, па би се ова група кућа могла сматрати засебном махалом.
Дворишта и куће поређане су једна уз другу дуж квивудавог макадамског пута, па се стиче утисак да је ово село друмско насеље, мада то заправо није.
Име села.
Легенда каже, пастири номади – Ашани, су се једно време, ради одмора, провели на атару овог села. Разапели су шаторе и остали неколико дана. Када су кренули даље, неко од њих је на овом месту заборавио свој вунени покривач – губер. Ашанин је увидео да му нема губера, сетио се да га је заборавио на одморишту, вратио се назад, нашао свој губер а од тада се то место назвало Губеревац, па када се касније село заселило, добило је исто име.
Земље и шуме.
Губеревац захвата простор величине 1262 хектара. Од ове површине су њиве и баште на 710, воћњаци на 15, виногради на 154, ливаде на 57, пашњаци на 188, шума на 24 а неплодно је земљиште величине 113 хектара.
Земља носи ове називе: Манастириште, Кокоданске Ливаде, Вада, Меаниште, Рид, Умиште, Тополе, Араповица, Латинско Гробље, Глошка Орница, Царина, Скобички Луг, Шедрван, Преко Рид, Жељковац, Трнске Ливаде, Турско Гумно, Кованл’к, Врањска Нога, Трнско и Ливадица.
Постанак села и прошлост.
Губеревац је старо село подигнуто свакако у време српске средњовековне државе, врло вероватно најпре на локалитету Ливадица. У турском тефтеру из 1516. године оно се води по зијаметом. После укидања спахијског система и у српској држави после Берлинског конгреса није плаћало аграрни дуг. У периоду од 1878 до 1885. године Емин Паша Агић, трговац из Лесковца за време Турака је имао имање у Губеревцу.
Порекло становништва.
По попису извршеном одмах после ослобођења од Турака и формирању првих општина, Губеревац је било седиште истоимене општине и бројало је 125 домаћинстава. После Лесковца ово је било највеће насеље у овој области. По попису становника 1953. године имало је 300 домаћинстава са 1986 становника а по попису 1971. године 419 домаћинстава са 1910 становника.
У селу живе ови родови.
Староседеоци:
-Дардићи, Шајкини, Стаменкови, Шишанови, Машанови, Цокалици, Луларци, Веледици, Џумвишлијини, Ђуридини, Дидилинци и Џумбини.
Непознатог порекла.
-Шупељеви (Јовановићи), Павлови-Творци, Петковци (Костићи), Качарови, Груинци, Копишулини, Пирци, Миљковци, Ресилкови и Попци.
-Кокоданци су пореклом из Рупља.
-Ладовчани су се доселили из Ладовице.
-Џезварови су из Новог Села.
-Дардинци су из Дарковца.
-Џубини су из Рупља.
-Јовчини су из Новог Села.
-Србиновци су сродни са Џезаревима, из Новог Села.
-Лазарови су из Радовишта – Македонија.
-Данчини су пореклом из Вине – из „Скобаљићевог села“.
-Јанчини су пореклом са Косова, дошли после косовске битке.
-Козуљини су дошли са Косова са Јанчинима и Тотинима.
-Тотини су са Косова, дошли после косовске битке.
-Козиљини други. У истоименом роду усињен је Димитрије из Црвеног Брега, па су припадници овог рода његови потомци.
-Павловци су пореклом са Косова – Приштина.
Из многих од напред наведених родова има исељеника по разним местима у Србији и Војводини.
Занимање становништва.
Главно занимање је земљорадња и стајско сточарство. Познати су као циглари. Добри су и виноградари.
ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
