Порекло становништва села Доњи Буниброд, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Доњи Буниброд се налази ниже села Горњи Буниброд у аливујалној равници Јужне Мораве са десне стране Туловског Потока, односно реке.
Тип села.
Доњи Буниброд је село збијеног типа. Подељен је на пет махала које носе име родова углавном настањеним у њима. То су: Копашничка Махала, Вутејска, Банковска, Колибарци и Ђикинска.
Име села.
Како је дошло до имена ово села описано је у тексту села Горњи Буниброд.
Воде.
Западно од села тече Туловска Река. То је једина стална текућица поред Доњег Буниброда, јер атар овог села не допире до Јужне Мораве од које га одваја село Гложане.
У западном делу атара протиче периодичан поток Бучан, који скупља и односи површинску воду из долине Жељковац на источним падинама Рударске Чуке.
Свака кућа има бунар. Дубина бунара је до 4 метра а у кишним годинама ниво воде се пење у бунарима до њихових горњих ивица. Нека домаћинства помоћу хидранта направили чесму и тиме заштитили воду од спољног загађивања.
Земља.
Атар села Доњег Буниброда протеже се до атара суседних села: Жижавице, Бадинца, Мрштана, Гложана, Горњег Буниброда и Рудара. Захвата простор од 397 хектара а од ове површине њиве и баште заузима простор 279, воћњаци 10, виногради 26, ливаде 28, пашњаци 30 и неплодно је 24 хектара. Село нема шуме.
Земља носи ове називе: Валога, Пискавица, Задина, Тирови, Трница, Мале Ливаде, Пашагине Ливаде, Турпине, Трлиште, Тулубаци и Дрењак.
Постанак села и пршлост.
Доњи Буниброд спада у стара српска села настала у периоду стварање старе српске државе. Из тог времена нема писаних података. Турци га помињу у тефтеру из 1516. године.
Нађен је метални ливени кључ на локалитету Задине (што значи зидине) који је поклоњен народном музеју у Лесковцу. Овај кључ припада српском средњем веку и доказује да је овде било значајно насеље у доба српске средњовековне државе. Пронађен је и новчић али је он завршио у колекцији непознатог нумизматичара. У току XIX века Доњи Бубниброд је почитлучен. Није сачувано предање о последњем господару, али је свакако из породице Паша Агића, који је у атару овог села имао своје ливаде.
Мештани причају да је село плаћало аграрни дуг и да је некимм мештанима из Доњег Буниброда продавао имање на јавној лицитацији.
Порекло становништва.
По попису из 1879. године у Доњем Буниброду је те године живело 27 домаћинстава. После ослобођења од Турака, село се прираштајем и досељавањем повећало. Према попису из 1953. године ово село је имало 129 домаћинстава и 748 становника. Пописом из 1971. године установљено је да у селу има 164 домаћинстава и 729 становника.
Данас у њему живе ови родови:
-Копашничани су досељени из Велике Копашнице.
-Банковци су староседеоци.
-Вутејци су сродни са Павловцима из Губеревца, чије порекло води из Приштине, па су и ови свакако из истог краја.
-Ђекини су непознатог порекла.
-Кумановци си досељени из околине Куманова 1878. године.
-Кутарци су непознатог порекла.
-Младеновићи су из Црнатова.
-Колибарци су из Сланишта.
-Јегуљци су непознатог порекла.
-Гмитровци су непознатог порекла.
-Лилкини су из Масурице.
-Ђокини (Ђокићи) су из Рупља, сродни Пешићима из Горњег Буниброда, који су насељени из Рупља.
-Ђикини су из Ковачеве Баре.
-Барчеви су из Баре код Липове Чуке – планина Кукавица.
-Касурини су непознатог порекла.
-Тупкини су непознатог порекла.
-Туловци су досељени из Тулова.
-Брдареви-Тарабанаови су непознатог порекла.
-Вилипови суиз Градишта код Дадинаца.
И поред добре земље и близине лесковца – 5 километара, одлив становника из овог села је знатан. Одлазе у Лесковац, где има око 20 кућа; има их у Зрењанину, Београду, Српском Милетићу, Старој Пазови, Нишу…
Занимање становништва.
Основно занимање је земљорадња. Гаје пшеницу и кукуруз. Баве се и повртарством; гаје паприку, купус и др. Од индустријског биља гаје дуван, чиме се бави око пола домаћинстава. Некада су били добри виноградари.Сада је ова привредна грана запуштена.
Од стоке имају краве, углавном по једну. Четири домаћинства има 10-20 оваца, Имају око 100 коња,које користе за вучу.
Печалба је традиционални облик допуснког привређивања. Обично су зидари. Има их око 15 у иностранству.
ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
