Порекло становништва села Братмиловце, Град Лесковац – Јабланички округ. Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Братмиловце се налази у алувијалној равни Јужне Мораве, на три колометра источно од Лесковца, поред значајне саобраћајнице која је од давнина водила на исток.
Тип села.
Садашњи положај Братмиловца у односу на Лесковац и ближу околину се изменио, након исушиваања мочварног земљишта између овог села и Лесковца када се тај простор претворио у велико насеље полуурбаног и полуруралног карактера. По типу старо селе и ново насеље је збијено, не и ушорено, каква су сва села Лесковачког Поморавља осим Косанчића, Миланова и Душанова.
Име села.
Назив Братмиловце село је добило по браћи, која су се међусобно много волела а уз то су били и ловци, те је из те три речи – брат, мили и ловци, настало име Братмиловце. Постоје и друге легенде али се и оне своде на ове две-три речи.
Воде.
Кроз Братмиловце не тече стална текућица, већ у кишним данима, нарочито у пролеће. Код отапања снега и обилних киша, овуда иде вода потока Бучан, који заправо скупља површинску воду од падине Рударске Чуке па наниже одводи ка кориту Јужне Мораве. Извора нема а свака кућа има свој бунар.
Земља.
Атар овог села спада у најмање атаре у области Лексовачког Поља и Бабичка Гора и износи само 345 хектара од чега њиве и баште захватају 281 хектар, ливаде 16, пашњаци 22, неплодно 110 и под воћем поред кућа три хектара.
Називи потеса су: Ориште или Оризиште, Беговина или Селиште, Савак, Моравиште, Моравиште, Зматарица, Анчики-Бучан, Бара, Ћућурица, Татарове Трле, Мршанско и Бобишко.
Постанак села.
Легенда о постанку овог села се везује са турским временом. Братимиловце је постало пре доласка Турака. У турском попсиу из 1516. године помиње се село Братмиловце као тимарско село, што је знак да је постојало пре доласка њиховог, какав је случај са свим селима у Котлини.
Порекло становништва.
Одмах по ослобођењу од Турака у Братмиловцу је било свега 27 домаћинстава. Према попису из 1953. у селу је било122 домаћинства а 1971. године овај број се попео на 522 домаћинства. Динамичан раст овог села је последица његове близине Лесковцу.
У селу су 1977. године живели ови родови:
-Начкови су из Доњег Крајинца.
-Бабићеви-Баба-Станкини су староседеоци.
-Гичини су староседеоци.
-Цакини-Цакићи су староседеоци.
-Пешуњци су најстарији род, оснивачи села, по предању досељениса Косова.
-Ћосини су род Пешуњцима.
-Баба-Јанини су огранак рода Пешуњци.
-Петканини су досељени одмах после Пешуњаца.
-Васиљкови су непознатог порекла.
-Денчини су непознатог порекла.
-Дрдини су непознатог порекла.
-Бајгијини (Милан Бајгија) су непознатог порекла.
-Турлови су непознатог порекла.
-Бандзини (крупни) су непознатог порекла.
-Бегчини су непознатог порекла.
-Присјанци су досељени из Присјана.
-Лукини су непознатог порекла.
-Сотирови су непознатог порекла.
-Прокопови су непознатог порекла.
-Чурчилови су непознатог порекла.
-Миљкови су непознатог порекла.
-Путарови су непознатоог порекла.
-Менђини су непознатог порекла.
-Величкови су непознатог порекла
-Бондини (Деска Бондина) су непознатог порекла.
-Ступничики су досељени из Ступнице.
-Булчини су непознатог порекла.
-Копчини су непознатог порекла.
-Петкови су непознатог порекла.
-Јергилови су огранак Бегчинима и непознатог су порекла.
-Ристини су пореклом из Мрштана.
-Додини су непознатог порекла.
-Ковачеви су као ковачи дошли из Лесковца.
-Тодоровци-Куртини су непознатог порекла.
–Кенини су непознатог порекла.
-Аничини су огранак Гичића, су непознатог порекла.
-Гирезови су огранак Гичића, непознатог порекла.
-Црногорци су досељени из Медвеђе.
-Печуркини су огранак Цакинима су стари досељеници непознатог порекла.
-Нешкини (Нешко Пешић) су непознатог порекла.
Занимање становника.
Братмиловчани се, као и мештани околних села, баве земљорадњом као главним занимањем. Главни усеви су им пшеница и кукуруз. Добри су произвођачи дувана и засаде годишње, у просеку, три милиона струкова. Баве се и сточарством. Имају краве и овце. Добар део Лесковца снабдевају млеком. Близина града погодавала је запошљавању многих мештана у Лесковцу.
ИЗВОР: Према књизи Јована В. Јовановића „Лесковачко Поље и Бабичка Гора“ насталој на основу прикупљених података 1977. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
