Порекло становништва села Шумата Трница, општина Трговиште – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Горња Пчиња“, насталој на основу података прикупљених делимично 1940. године, као и 1949. и 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Шумата Трница се налази на северозападној падини Широке Падине, десно од Мале Реке, притоке Пчиње. Најближа насеља су: Рајчевце, Петровац и Широка Планина.
Воде.
Мештани користе воду за пиће из неколико слабијих извора и из поточића. Главни извор озидан је у чесму је Старо Село.
Земље и шуме.
Топографски називи потеса на атару су: Чука, Китка, Букова Глава, Старо Село, Баба-Магдин Рид и Голема Ливада.
Тип села.
Шумата Трница је о почетко било мало село збијеног типа. Налазило је на данашњем месту Старо Село, недалеко од Пичкуљинске Махале. Ту су становници имали сточарске станове на местима где су им данас куће. Удаљена имања била су узрок да су се они касније на њих пресељавали. При том премештању пазило се да не буде оскудице у води.
Село је данас изразито разбијеног типа. Дели се на четири махале, које се зову: Добра Јабука или Ковачева, Пичкуљинска, Стајинска и Ланин Дол. Куће у појединим махалама растурене су без реда на врло различитим растојањима. Шумата Трница има 6 родова и 26 домаћинстава – податак из 1950. године.
Постанак села.
Шумата Трница основана је пре око 130 година када и суседно насеље Иванковце. Тада су се из врањског краја – „од Врањско“ – да се склоне „од зулум“, доселила три брата; једна је дошао у Шумату Трницу, други у Иванковце (Стања) а трећи се населио у неко сада непознато насеље. Због тога су становници Шумате Трнице, изузев једног рода, и Иванковца славе исте славе, међусобно не склапају бракове и данас се сматрају као „делбина“.
Село нема цркву истановници посећују цркве у Новом Селу или Горновцу.
Мештани се укопавају у два гробља; једно је покрај потеса Старо Село, друго је у махали Лани Дол.
Не зна се поуздано како је ово село названо Трница. Назив Шумата насеље носи по богатству у шуми и за разлоку од Доње и Горње Трнице, које се налазе у истој области.
Порекло становништва.
Становништво у Шуматој Трници је досељено. Од оснивача села, који је пре око130 година доселио из околине Врања, потичи четири рода, док остала два воде порекло од досељеника са других страна.
Родови су:
-Ландолци потичу од оснивача села. Куће су им у истоименој махали. Од овог рода једна породица се иселила у кумановско село Рапољце где се зову Близнакови.
-Илићи потичу од оснивача села. Куће су им у Стајинској Махали. Од овог рода једна породица се иселила у Рапољце где се зову Стојановићи.
-Недељковићи потичу од оснивача рода. Куће су им у махали Добра Јабука или Ковачева.
-Стаменковићи потичу од оснивача рода. Куће су им у махали Добра Јабука.
-Пичкуљинци потичу од домазета Трајка који је дошао из села Ђермана. Живе у истоименој махали. Старо презиме им је Трајковчиња, по поменутом оснивачу рода. И у Ђерману су били однекуда досељени.
-Ђорђијевићи су досељени из суседног Петровца. Куће су им у Пичкуљинкој Махали. Даље порекло им је из Нерава.
Сви становници, као породичне и сеоске славе, празнију Св. Арханђела. Св. Саву и Ђурђевдан, изузев рода Ђорђивејића који славе Ђурђевдан.
Поменути сроднички родови од скора су међусобно почели да склапају брачне везе.
Исељени родови.
-Цветанче је живео на месту Старо Село. За време Турака се иселио негде у Србију.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Горња Пчиња“, насталој на основу података прикупљених делимично 1940. године, као и 1949. и 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
