Порекло становништва села Горновац, општина Трговиште – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Горња Пчиња“, насталој на основу података прикупљених делимично 1940. године, као и 1949. и 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Горновац лежи на северозападној падини Широке Планине у горњем делу долине једног повременог потока, који се улива у Пчињу. Најближа насеља су: Петровац, Думбија и Широка Планина.
Воде.
Мештано користе воду за пиће са чесама, који носе ове називе: Каменита Чешма, Студена Вода и Орничка Чешма. На атару око села избије неколико слабих кладенаца.
Земље и шуме.
Називи за оранице, шуму и пашу су: Бачевиште, Ржање, Стаменов Чукар, Јеловарник, Бошковац, Копљача, Китка, Тврдова Чука, Селиште, Градина, Барица, Бозовица, Дубје и Циганско Гробје.
Тип села.
У почетку је Горновац, када је имао мањи број становника, био село збијеног типа. Те су се куће налазиле на месту где је данас Падина Махала. Пре сто и више година становници су се преместили на данашња места, где су им биле сточарске колибе.
Данас је Горновац село разбијеног типа и подељен је на махале: Ржање (6 кућа), Баба-Ружинци (2), Падина (8), Орница (3) и Средња Ртина (6). Удаљеност између махала је знатна, јер због неравног терена треба прилично времена да се пређе из једне махале у другу.
Укупно Горновац има 8 родова са 25 домаћинстава – податак из 1950. године.
Постанак села, старине и прошлост.
На атару постоји место Градина без икаквих старина. Испод махале Орнице је место Селиште. По причању, ту је некада било село пре садашњег; касније се тај „народ изгубија“. На Селишту се у њивама ископавају темељи „од зграђе“.
На месту Дубје постоји црквиште звано Пантелијелиште; ту су се раније познавали остаци од зидова. Мештани на овом црквишту не врше никакав обред. Неки мештани се домишљају да је црква „од римско“. На црквишту су мештани вршили ископавања 1939. године и том приликом, поред темеља од храма, пронашли су једно „ћупче“.
Данашњи Горновац није старо село. Њега су основали, како је поменуто код села Петровац, два брата пре око 150 до 180 година. Браћа су била пореклом из села Нерава у истојобласти. Од прва два оснивача Горновца потиче 5 родова, док су се остала три горновачка рода доселила нешто касније и са других страна.
Не зна се како је село добило име. Потес Циганско гробје добио је назив по томе што су ту били сахрањени неки Цигани гурбетари. На овом месту су данас њиве. Горновац нема цркву и због тога мештани о већим празницима посећују цркву у Шапранцу или Шаинцу.
Сеоска слава је Спасовдан; иста слава постоји и у Нераву одакле су досељени оснивачи села.
Казује се да је овде, кад је био „стари народ“, владала је „у неки век чума“.
Порекло становништва.
У Горновцу становници припадају овим родовима:
-Деда-Менковци потичу од о снивача села, који су били пореклом из Нерава – мисли се да су тамо били старинци. Појасеви унаазад: Аритон, 43 године – Петко – Стаменко – Стеван – Менко, оснивач рода по коме су добили име. Деда-Менковци су познати су још и као:
-Падинци и Ивановци.
-Баба-Ружинци су „деленици“ рода Деда-Менковци. Две породице од овог рода после Првог светског рата иселиле су се у Чукарку јод Прешева.
-Средњортинци потичу од оснивача села. Родовско ме добили су по називу потеса на коме су се населили.
-Попарејци потичу од оснивача села. Куће су им у махали Средња Ртина.
-Орничани потичу од оснивача села. Име су добили по називу потеса.
-Ржањци. За њих ссе прича да су из села Пусте Реке (?) у јабланичком срезу. У месту старине живело је седморо браће и једна сестра. Неки Арбанаси су покушали да им уграбе сестру. Њих су браћа побили и због тога се из старине иселили. Најпре су дошли у Горњу Лесницу. Ту им се није допало, па су се два брата населила у суседној Думбији – род им се звао Граматчани, сада исељен; једна брат отишао је у Радовницу; један у „Гњиланско“ а само један је остао да живи у Горњој Лесници. Род Ржањци имају ову генеалогију: Јован, 70 година, протојереј сада насељен у Шаинцу – Дода – Стаменко – Риста – Иван, једна од браће који се одселио. Не зна се како су добили назив Ржањци. Куће су им у истоименој махали. Једна породица се посел Другог светског рата иселила у Војводицу.
-Јасички и Стојан. Куће су им у махали Падина. Не знају за своје порекло.
Род Ржањци слави Аранђеловдан а остали родови славе Св.Петку и Никољдан. Св.Петка се слави и код родова у Нераву одакле су се доселили оснивачи села.
Исељени родови.
-Станојевићи и Ристићи су се иселили у Чукарку код Прешева 1925. године.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Горња Пчиња“, насталој на основу података прикупљених делимично 1940. године, као и 1949. и 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
