Порекло становништва села Думбија, општина Трговиште – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Горња Пчиња“, насталој на основу података прикупљених делимично 1940. године, као и 1949. и 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Думбија лежи на неравном и доста изровљеном земљишту, лево од Пчиње. Суседна насеља су: Горновац, Шаинце, Доња Трница и др.
Воде.
Мештани користе воду за пиће из једног бунара и неколико кладенаца, који су у селу. Кладенци се зову: Неши Рички, Селски, Чукарски и Трњавица. На атару даље од села познатији извор су Вирови.
Земље и шуме.
Топографски називи за потесе са њивама, пашом и шумом су: Планиница, Шилегарник, Јовин Преслоп, Борова Чука, Бачевиште, Нешин Рид, Осоја, Чукар, Калуђерски Камен, Трњивица, Градиште, Лештар и Габер.
Тип села.
И Думбија је у почетку, док је била мала, биле збијенот типа; куће су биле на окупу на месту звано Село, одатле су се становници касније „растикали“ по атару и основали куће на местима где су им биле сточарске колибе.
Данас је Думбија разбијеног типа и подељена је на махале: Трњивица (4 куће), Чукар (2), Село (6), Осоје (7), Неши Рид (4) и Габер (3). Родовске куће у неким махалама су измешане. Укупно село има 9 родова и 26 домаћинстава – податак из 1950. године.
Постанак села и старине.
Градиште је узвишење ниже села поред Пчиње. На Градишту су мештани налазили цигле, црепове, велике земљане ћупове, „римски бакарни пари“ и гробље различитог правца пружања. Са градишта „неки век“ водио је подземни тунел, којим се могло сићи до Пчиње. Судећи по истакнутом положају, из овог Градишта потпуно се доминирало у средњем делу долине Пчиње. Замљиште у Градишту данас је под шумом.
Данашња Думбија, по предању, није старо село. Њу су основали у другој половини XVIII века досељеници; они су земљу затекли обраслу шумом.
Думбија има цркву на граници са Шапранцем. Њу су градили мештани из Думбије и Шапранца, па се стога она сматра и шапранском. Црква је грађена за време Турака – средином XIX века и посвећена је Св. Николи летњем. Казује се да црквени храм лежи на месту где је пре тога било манастириште Прохора Пчињског.
Мештани имају једно гробље. Налази се у махали Село.
Сеоске славе су Св. Никола летњи и Духови.
Ј. Х. Васиљевић мисли да је назив села страног порекла.
Порекло становништва.
Становници се деле не ове родове:
-Кајсторци, Аранђеловдан, не знају за своје порекло. Овде живе око 150 година: Нацко, 60 година – Станко – Станојко – Јован – Вучко, оснивач рода који се доселио. Родова званих Крајсторци има у Доњој Лесници у кумановском крају и у делу Србије ослобођеном 1878. године. У Доњој Лесници Кајсторци су однекуда досељени и славе Аранђеловдан. По истоветности у имену и слави сигурно је да су они некада са думбијским Кајсторцима чинили један род, Једна њихова породица се 1918. године иселила у Маминце код Прешева. Тамо се зову Стојкови.
-Станимирци, Никољдан, не знају за своје порекло. Деле се на:
-Стојилковиће и Станојковиће. Овде живе око 150 година: Јован, 60 година – Трајко – Стојилко – Јован – Станимир, оснивач рода.
-Осојарци, Аранђеловдан, не знају за своје порекло. Доселили су се када и претходни родови. Једна њихова породица се 1947. године иселила у Банат.
-Трњивци, Аранђеловдан, родовско име добили су по месту где су им куће. Порекло не знају. Од Трњиваца се једна породица 1938. године иселила у Биљачи код Прешева. Тамо се зову Димбијски.
-Чукар, Аранђеловдан и Никољдан, не знају за своје порекло.
-Велкоски, Аранђеловдан, живе у махали Трњивица.
-Стојменови, Аранђеловдан, не знају за своје порекло. Куће су им у махали Село.
-Костини и Анђелови живе у махали Габер. Не знају за своје порекло. Славе Никољдан и Аранђеловдан.
Исељени родови.
-Граматчани сусе иселили али се не зна где. У Думбију су се доселили пре око 160 година преко Горње Леснице док им је права старина у јабланичком срезу. Више о њиховој старини и кретању изнето је у опису села Горновца – код родовког огранка Ржањци.
-Думбијци су се иселили у Коћин код Куманова.
-Думбијци постоје у Црновцу у истој области. Тамо је оснивач рода добегао из Думбије где је „утепао пољака“.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Горња Пчиња“, насталој на основу података прикупљених делимично 1940. године, као и 1949. и 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
