Порекло становништва насеља Пролесје, општина Трговиште – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Горња Пчиња“, насталој на основу података прикупљених делимично 1940. године, као и 1949. и 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Пролесје је планинско село и тешко доступно. Налази се у изворишном делу Пролеске Реке, леве притоке Трипошнице на земљишту високом око 1000 до 1400 метара. Већи део села је на левој долинској падини.
Воде.
Мештани користе воду за пиће из извора од којих су познатији: Ајдучки Кладенац, Уши, Стојков Преслап, Качарево Гумно, Говедарска Чешма, Салатови Камен и др.
Земље и шуме.
Топографски називи за њиве, пашу и шуме су: Чука, Пролески Преслап, Чулино Брдо, Клисура, Овчар, Големи Врх, Шумата Ртина, Попова Чука, Здравкова Чука, Кривена, Борова Чука, Градиште, Селиште, Јованови Кући и Крстато Дрво.
Тип села.
Пролесје је село разбијеног типа и дели се на махале; Деда-Илинци, Стојановци, Соколовци, Деда-Богдановци, Деда-Станојинци и Баба Стаменци. Изузев Деда-Илинске, све су остале махале настале деобом задруга једне куће.
Пролесје је 1949. године имао 9 родова у 39 домаћинстава.
Постанак села, старине и прошлост.
У долини Пролеске Реке, на месту Клисура – са леве стране – налази се утврђење у рушевинама звано Градиште. Утврђење је лежало на стеновитом узвишењу високом 1155 метара. Узвишење је веома подесно са одбрану и доминира над околином. Због тога је на њему био неки средњевековни град. На Градишту данас има слабих остатака од зидова.
Топографски назив Селиште односи се на потес који лежи на левој падини Пролеске Реке. Ту је „у неко време“ било село, касније расељено. На Селишту постоје старе воћке, поглавито трешње, којих је раније било више. Осим тога мештани откопавају земљане ћупове. Данас су на Селишту подигнуте три куће досељених родова. Те куће припадају Деда-Илинској махали.
У Пролесју је раније постојала црква посвећну Св. Симеуну. На дан поменутог свеца на њено црквиште доказе мештани и пале свеће.
Долином Пролеске Реке водио је стари каравански пут, који је долазио са запада из долине Јужне Мораве, Пчиње и Трипошнице да би према истоку пут је напуштао Горњу Пчињу на Пролеском Преслапу одакле је водио за Ћустендил и даље за Цариград. Прича се да се овим путем раније кретала турска војкса, да су пролазиле камиле које су носиле „азно“, терала стоку на продају у Цариград, пролазили су Татари, једном опљачкани у клисури и слично.
Код данашњих мештана очувана је легенда и на ранију хајдучију, која је овде постојала. Хајдуци су нападали путнике и пљачкали стоку. Стоку су клали на месту сада званом Хајдучка Чешма. Међу хајдуцима били су истакнути неки Борко и његов брат. Борка је касније убио његов брат. Борков гроб сада се налази на атару суседног Горњег Стајевца.
Срби у Пролесју имају сећањње на Јуруке „све на лево работале“ а куће су им биле на местима Крстасто Дрво и Градиште. Ту су Јуруци држали цео атар данашњег Пролесја и планину са пашом и шумом изнад села. Сада ссе не зна када су се Јуруци из због чега иселили из Пролесја.
Поред Градишта, на месту садашње основне школе, до друге половине XIX века постојао је хан. Последњи власник хана био је Пеша из Пролесја.
Порекло становништва.
Сви српски становници потичу од досељеника. Родови су:
-Баба-Стаменци, Св. Атанасије и Ђурђевдан, су први досељеници. Старину не знају. Оснивач рода деда Станко дошао је у другој половини XVIII века и овде је имао доста земље, Због тога су их остали мештани звали Пашарци („били су као паше“). Станко је био толико богат да је паре „носио у бисази“. И данас припадници овог рода држе најбољу земљу.
-Пуђаци или Павуновци, Аранђеловдан. Куће су им на Селишту, али се ипак рачунају у састав као саставни део Деда-Илинске Махале. Потичу од претка Младена, који је овде добагао из Копачке код Скопља. Младен је у месту старине убио човека па је због тога дошао овде. У Пролесју живе од пре око 180 година – дошли су одмах после првог рода. Појасеви уназад су им: Стаја, 93 година – Смилко – Станко – Ђорђија – Младен, који се доселио. Имају исељенике у лесковачком и кумановском крају.
-Деда-Илинци су огранак рода Пуђаци. Најпре су славили светох Јаћима, после су примили да славе Св. Недељу – пре почетка ускршњег поста. Име су добили по Илији, деди данашњих становника: Станоја, 75 година – Иван – Илија. Имају исељених породица у Умин Долу код Куманова, Овчем Пољу, Лесковцу и Плочици код Панчева.
-Њиварци, Св. Јаћим, су огранак рода Деда-Илинци. Имају исељених породица у Овчем Пољу, кумановском крају и Јабуци код Панчева.
-Стојановци, Аранђеловдан, су огранак рода Пуђаци. Имају исељенике у околини Ђевђелије и Каравукову.
-Соколовци или Ратковци, Св.Петка, су пореклом „од Кочанско“. Потичу од претка Сокола, који се доселио пре око 160 година: Стамен, 70 година – Стеван – Здравко – Јован – Сокол. Оснивач рода Сокола је заклао туђег вола и после добегао овде. Имају исељеника у Каравукову и другим местима.
-Деда-Богдановци, Митровдан, су огранак рода Соколовци. Најпре су живели у њиховој махали па после основали Деда-Богданску Махалу.
-Вучковци или Деда-Станојинци – Никољдан, Аранђеловдан и Мала Госпојина – су досељени из околине Ћустендила. Потичу од деда Вучка, који је у старини изгубио коње, па их после годину дана нашао на атару Пролесја у шуми. Вучку се место допало и тако решио да се овде пресели.
Село слави Ђурђевдан, кажу, да усеве не бије град. На Ђурђевдан се коље заједнички „курбан“ покрај сеоске реке на месту где је подигнут крст. За верске потребе мештани посећују цркву у Радовници.
Изумрли и исељени родови.
-Јовници су досељени из кочанског краја. Имали су куће на Селишту за време Турака су изумрли. Успомена на њих чува се у топографском називу Јованови Кући.
Исто тако се прича и за неког Станојка, чији су потомци овде изумрли.
Пролесје је некима послужило као етапа у даљем пресељавању. Тако су:
-Кочанци, који данас живе у Радовници, по исељењу из кочанског краја пре око160 година најпре дошли у Пролесје. Каније су се преселили у Радовницу.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Горња Пчиња“, насталој на основу података прикупљених делимично 1940. године, као и 1949. и 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
