Порекло становништва села Голочевац (по књизи Голочевце), општина Трговиште – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Горња Пчиња“, насталој на основу података прикупљених делимично 1940. године, као и 1949. и 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Голочевац се налази високо на десној падини долине Трипошнице, притоке Пчиње.
Воде.
Мештани користе воду за пиће из потока и са извора. Познатији извори су: Анђелов Кладенац, Миајлин Кладенац, Студен Кладенац, Дол и др.
Земље и шуме.
Називи потеса су: Буљудина Падина, Дел, Симоново Колипче, Аџијска Ливада, Лика, Воденичиште, Ковачева Њива, Колипски Дол, Чука, Базова Падина, Велково Гумно, Криванов Преслап, Турске Ливаде, Опачанрска Воденица, Таскова Воденица, Солиште, Јечмиште, Печенка, Длага Ртина, Широка Орница, Бачкало, Маркове Струге и Село.
Тип села.
Голочевац је село разбијеног типа и подељено је на ове махале: Колибје, Вртешка, Ђорђинце и Доња Махала. Куће у махалама нису груписане..
Голочевце је 1949. године у свом саставу имао 21 род са 64 домаћинства.
Постанак села, прошлост и старине.
Топографски назив Маркове Струге однси се на место изнад села. Прича се да је ту Марко Краљевић имао многобројне овце и да је млеко „по ћунци“ текло у ниже место Бачкало – близу садашње Вртешке Махале.
На месту Бачкало, по предању, некада је био манастир. На земљишту где се налазио манастир сада се познају „камене грамаде“, а око њих су баштице и њиве.
Данашњи Голочевац почео се развијати досељавањем досељеника, који су долазили пре 190 година и касније. Први досељаници куће су имали на месту Село.
Ранији сеоски становници су чували много стоке. Када су се почели размножавати, они су се разбили у поједине махале. Око махала искрчили су просторе за пашу, ливаде и њиве.
Порекло становништва.
Сви становници су досељени. Родови су:
-Серовци или Мамузовци су пореклом из Сурлице у истој области где су можда били старинци. Овде живе од пре 190 година: Стојан, 70 година – Алекса – Јанко –Стеван, доселио се Стеванов отац. Сматрају са као први досељеници. Куће су им у Доњој Махали. Имају исељених породица у Барбацу, Шуматој Трнци, Трговишту и лесковачком крају.
-Ђорђинци или Црепутинови су пореклом из Вртобожа код Врања. Дошли су када и Серовци. Имају исељених продица у околини Лесковца, Великома Рајинцу код Прешева, околини Гњилана и Банату.
-Миљарци су досељени као и прењи родови; странину не знају. Имају исељеника у Прешеву и прешевском селу Ораховцу.
-Ћосинци не знају за своје порекло. Овде живе од када и предњи родови. Имају исељеника у Самољици код Прешева и Каравукову – Бачка.
-Пиштилови живе у махали Колибје. У овом роду постоји задруга од 24 члана.
-Смилкови или Лаексини не знају за своје порекло. Једна њихова породица је недавно исељена у Каравуково – Бачка.
-Павунови не знају за своје порекло. Имају исељеника у Самољици код Прешева.
-Марчинци не знају за свој епорекло. Потичу од браће Анђела и Миајла. На поменуте претке сада се чува успомена у називима Анђелов и Миајлин Кладенац. Имају исељеника у Каравукову.
-Крљинци или Аџики не знају за своје порекло. Имају исељеника у Бору, панчеву и Каравукову.
-Рогљини не знају за своје порекло.
-Зајаци порекло не знају. Одувек их је била само једна кућа.
-Бојкови или Чорбови не знају за своје порекло. Имају исељеника у Неготину – Крајина.
-Баба-Ђурини не знају за своје порекло.
-Самарџија. Неки од предака за време Турака правио је самаре и по томе им остало име. Имају исељену породицу у Новој Брезовици – иста област.
-Текијашовци не знају за свој епоркело. Када су дошли били су сиромашни па су их прихватили Серовци и дали земљу за обрађивање. Имају исељеника у Београду.
-Класурка не знају за своје порекло Неке породицу су у овом роду изумрле.
-Назланкини не знају за своје порекло. Једна њихова породица се иселила у Каравуково.
-Попрдљивци не знају за своје порекло.После Другог светског рата седам породица од овог рода иселило се у Каравуково.
-Радивојови не знају за своје порекло. Имају исељеника у Београду и Каравукову.
-Призеткови су недавно дошли из Коћуре. Једна породица им се 1946. године иселила у Каравуково.
Сви становници као кућну славу славе Св. Николу – Никољдан. Сеоска слава је Петровдан. Ову славу су примили из разлога јер је „село тепао град“. За верске потребе мештани користе цркву у Доњем Стајевцу.
Исељени родови.
-Дејановци су у Барбарушинцу код Врања. Потичи од деда Цватана. Она је пре 90 година дошао као пасторак са мајком, која се удала за неког Дејана по коме се зову и потомци Цветана. Цветан је био из Голочевца.
-Стакеровци су се иселили у Нови Глог.
-Костини, Аксентијини и Павлови су се иселили у Самољевац код Прешева.
-Голочевци у Скопљу су позната трговачка породица, тамо досељена између два рата, из Врања, пореклом су из Голочевца.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Горња Пчиња“, насталој на основу података прикупљених делимично 1940. године, као и 1949. и 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
