Порекло становништва села Дејанце, општина Трговиште – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Горња Пчиња“, насталој на основу података прикупљених делимично 1940. године, као и 1949. и 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Дејанце се налазе лево од Трипошнице, на високој долинској падини испресецаној доловима.
Воде.
Мештани користе воду за пиће са извора, који истичу из плитке издани. Главнији извори зову се: Бела Вода, Кладенац, Осојница, Вир, Биници, Гогинци, Каланци, Голем Дол и др. Ови извори су озидани у чесме.
Земље и шуме.
Топографски називи за потесе су: Бајна Ливада, Миљкова Пољана, Река, Тршевина, Ливаде, Горно Поље, Пченичиште, Јавор, Селиште, Кушина Падина, Заједница, Шуманова Њива, Голем Дол, Ширина, Чука, Влак, Маркова Њива, Калан и јаручко Гробље.
Тип села.
Дејанце је село разбијеног типа, са јако израженом подвојеношћу махала. Удаљеност махала није велика у ваздушној линији, али због долина потребно је прилично времена да се пређе из једног сеоског краја у други. У махалама су куће раздељене у мање групе.
Махале су: Кушина Падина, Гогинска, Бининска, Пижинска, Меанџиска, Ширинци, Каланци и Костинска. Махале носе називе по родовима или по називу потеса на коме су основане.
Дејанце је 1949. године у свом саставу имале 10 родова у 36 домаћинстава.
Постанак, име села, старине и прошлост.
На атару постоји место Селиште. Оно је од садашњег насеља удаљено око километар и налази се близу Трипошнице. Ту данас има старих зидина, старих воћака, којих је раније било више. На Селишту је било неко старо село. Неки мисле да је ово насеље разорио поток.
На потесу Ширина, где се налази махала Ширинци, мештани и потоци су откопавали „грнци“, црепове, велике ћупаве и надгробне плоче. Казује се да је ту раније постојало јуручко село, јер се ту налази и локалитет Јуручко Гробље. Како се прича, Јуруци су овде били сточари и у њихово доба сав сеоски атар био је „јуручка земља“ – неки кажу „уручка земља“.
Трагови старине примећују се и на месту званом Русалијско Гробље, које лежи на гранаици атара села Дејанца и махале Жабљак у Трговишту. О овом гробљу ништа одређено се не казује. Због имена, неки мештани закључују да су се у тим гробовима тобож сахрањивали Руси.
По садашњем становништву Дејанце је старо од 140 до 150 година. Најпре су се у село доселиле само „три куће“ и то по једна од данашњих родова: Кушинци, Гогинци и Бининци. Те прве куће налазилле су се у три посебне махале. У време када је село било мало, земља је била толико плодна да су Турци ово село звали „Стамбол Дејанце“.
У турско доба преко Дејанца је водио каравански пут, којим се из долине Пчиње ишло у долину Трипошнице и даље за Ћустендил и Цариград. Једном су неки Турци – пролазници „силовали жене у насељу и начинили друго зло“. Тада су мештани убили два Турчина, па су за њих „платили крв“ деда Станко, предак рода Пижинци и деда Станоје, предак рода Гогинци.
Име села, како се мисли, дошло је по неком старом становнику Дејану. Казује се да село не може да нарасте на више од 36 кућа, јер се преко тог броја породице увек исељавају.
Порекло становништва.
У селу постоје ови родови:
-Кушинци или Меанџици се сматрају као најстарији сеоски род. Доселили су се пре 140 – 150 година, али старину не знају. Назив Меанџици добили су по томе што су у турско доба неки од њихових предака држао у селу механу. Једна породица од овог рода исељена је у Велико Рајинце код Прешева.
-Костинци су огранак претходног рода. Имају старих исељеника у околини Лесковца.
-Гогинци и Каланци су раније чинили један род. Пореклом су из Српског Пунушевца – Врањска Котлина. Тамо имају рођака. Овде живе од пре 140 година: Станојко, 50 година – Јован – Станко – Стојан – Гого, оснивач рода који се доселио. Добили су назив каланци по имену места (Калан) где им се налазе куће. Неке њихове исељене породице живе у Големом Долу код Прешева – Станојковићи; Прешеву – Станојковићи, Каравукову – Бачка, околини Вршца и у Бору.
-Бининци не знају за своје порекло. Име су добили по некој баба Бини. Једна њихова породица се недавно иселила у Каравуково.
-Михајловићи су огранак рода Бининци. Куће су им у Гогинској Махали.
-Павловци су пореклом „од паланачко“ где имају истоимених рођака. Одувек су једна кућа.
-Стојковићи не знају за своје порекло: Имају исељених породица у околини Гњилана и негде у Србији.
-Пижинци или Мишинци су пореклом из околине Криве Паланке. Овде су релетивно рано досељени. Потичу од браће – деда Станка и деда Ђуре. Имају исељеника у Србији.
-Митровићи потичу од претка Деше, који је био доведен „од нека друга страна“ у род Пижинци.
Сви сеоски родови славе Св. Аранђела и Св. Николу.
Сеоска слава је Св. Петка, јер се цело село „заветило“. За верске потребе мештани одлазе у цркву доњотрничку или трговишку – у новије време.
Исељени родови.
-Цакинци или Дејановци су се иселили у Горњу Требешињу код Врања. Дед им је у Горњем Требешињу био терзија, па како је у селу Дејанцу „дивјак планина“, он се у поменуто врањско село призетио и тамо остао.
-Деда-Арсини су у Дејанцу били досеељени, али им се старина није знала. После Другог светског рата су као колонисти отишли у Каравуково – Бачка.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Горња Пчиња“, насталој на основу података прикупљених делимично 1940. године, као и 1949. и 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
