Порекло становништва села Доња Трница, општина Трговиште – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Горња Пчиња“, насталој на основу података прикупљених делимично 1940. године, као и 1949. и 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Доња Трница се налази у долини Пчиње на земљишту високом од 590 до 1250 метара. Најнижи делови села су у равни долине а највиши на високим падинским деловима.
Воде.
Мештани користе воду за пиће са извора, чесама и бунара, којих има пет. Познати извори и чесме су: Дунђерски – три чесме, Стајчин Кладенац, Голачки Извор, Кладенац и др.
Земље и шуме.
Главнији делови земљишта зову се: Ђурђин Чукар, Садњак, Мијаковица, Аританов Чукар, Чифчијска Махала, Длага Њива, Вражи Камен, Долња Махала, Голак, Селиште, Гоч, Бајина Ливада, Прибилица, Бачевиште и Градобија.
Тип села.
Доња Трница има јако разбијен тип. У неким деловима села куће су доста близу једна другој, док су у другим разбацане. Углавном удаљена имања су учинила да се становници на њих пресељавају.
На десној страни Пчиње налазе се махале: Ђоринска, Чифчијска, Николинска, Чукинска, Рупинска, Коњарска, Дабовац, Дунђерска и Јашинци. На левој страни су махале: Доња. Голак и Шуманска Махала.
Доња Трница је 1949. године у свом састави имала 20 родова у 65 домаћинстава.
Постанак села, старине и прошлост.
На атару постоји место Селиште. Налази се десно од Пчиње на тераси високој око 700 метара. Ту је раније било „дуварине“ од кућа. Прича се да је на Селишту било село данашњег насеља. Ту су живели преци родова који сада имају куће у махалама Дунђерци, Рупинци и Доња. Ти су се становници иселили са Селишта јер је „земља попуштала и пуцала“; због тога су прешли на „на здраво место“. Селиште мештани зову Старо Село.
Доња Трница има две цркве; Вражи Камен или Малу Госпојину и цркву Св. Арханђела Михаила. За прву цркву се пича да су је накада мештани зидали лево од Пчиње, али је „враг то рушио“ и цркву су морали сазидати десно од Пчиње на окомитом и стеновитом узвишењу. По томе је, веле, остало име Вражи Камен. Данашња црквена зграда је од како потиче село – око 150 година. Цркву Вражи Камен посећују становници из пчињских и кривопаланачких села и то највише петком.
Црква Св. Арханђела Михаила се налази на десној страни Пчиње. Она је обновљена 1866. године. Пре тога на њеном месту се познавала црквина..
Гробље данашњих мештана до 1913. Године било је код цркве Св. Архангела, Сада се налази даље од ње.
По садашњем становништву Доња Трница је стара око 150 година. Тада се овде, у „шумак, горнато и скршно место“ добегли преци многих српских становника из пољских села Ораховица и Летовиште код Прешева; тамо су се тада почели досељавати Арбанаси. Због велике шуме овдашњи мештани нису могли видети стоку када би је истерали у пашу. То није давно било, јер су такве шуме памтили очеви данашњих мештана.
За време ослобађања прешевског краја 1912. године многи мештани из Доње Трнице покушали су да се врате у поменута села, одакле су старином. Али у томе нису успели, јер су њихову напуштену земљу за време Турака присвојили досељени Арбанаси.
Порекло становништва.
Сви становници су досељени. Родови су:
-Дунђерци су први сеоско досељеници. Дошли су из Летовице код Прешева. Овде су се населили пре око 150 година: Милан, 70 година – Јован – Сава – Јован, доселио се Јованов отац. Имају исељених породица у Липовици код Лесковца, у Славујевцу код Прешева и Обреновцу.
-Рупинци су дошли када и Дунђерски из Ораховца код Прешева. Име су добили по топографском називу места где живе. Имају исељених породица у Душанову код Лесковца.
-Дабовци су пореклом из Ораховца код Прешева. Имају исељених породица у Србији.
-Саздо су огранак рода Дабовци. Имају исељених породица у Србији – четири.
–Пилопат имају исто порекло као поменути Дабовци. Њихове исељене сада живе у Стајинцу код Прешева, Витини и Пограђу код Гњилана.
-Стојковска „крв“ је пореклом из Ораховца код Прешева. Имају исељених породица у Суседном Трговишту (2) и Подграђу код Гњилана (1).
-Кордача имају исто порекло као и предњи родови. Имају једну исељену породицу у Каравукову.
-Чакал имају исто порекло као код прењих родова. Имају једну исељену породицу у Каравукову.
-Беруће – порекло као и код предњих родова. Имају једну исељену породицу у Каравукову.
-Присоја – порекло као и код предњих родова. Имају исељеника у Душанову код Лесковца.
-Атанасови су пореклом из Ораховца или из Рељана код Прешева. Имају исељеника у Душанову код Лесковца.
-Благојинци су пореклом из Ораховца код Прешева. Имају исељеника у Душанову код Лесковца.
-Ђоринци су пореклом из Ораховца код Прешева. Имају исељеника у Душанова код Лесковца и Славујевцу код Прешева.
-Чукинци порекло им је као и код предњих родова. Имају исељеника у Жегри и Малешеву код Гњилана.
-Јашинци – порекло име ја као и код предњих родова. Имају исељеника у Душанову код Лесковца.
-Трајковићи – порекло им је као и код предњих родова. Имају једну исељену породицу у Големом Долу код Прешева.
-Баташеви су се доселили из летовице код прешева. Раније су били један род са Дунђерцима. Куће су им у Доњој Махали. Имају пет исељених породица у Славујевцу код Прешева.
-Туџарци имају исто порекло као и Баташеви. Неки је у роду био кожарски трговац и по њему су добили име. Куће су им у Доњој Махали. Имају исељеника у Славујевцу код Прешева.
-Величковићи, Тренча, Тоза и Караш или Пешићи имају порекло као предњи родови.
-Бојковски су се доселили из Ораховца. Имају исељеника у Душанову код Лесковца.
-Младеновићи – порекло им је као и код Бојковаца. Имају исељеника у Душанову код Лесковца.
-Јанковићи – порекло име је као и код предњих родова. Две породице су се иселили у Славујевце код Прешева.
-Шуманци и Нешићи – порекло има је као и код предњих родова.
-Меанџици су пореклом из Ораховца код Прешева. Дед им за време Турака држао механу у селу па су по томе добили име.
Родови пореклом из Ораховца код Прешева славе Аранђеловдан, Савиндан и Никољдан. Остали родови славе само Аранђеловдан. Прича се да је некада у Ораховац дошао Свети Сава, коме су Ораховчани украли опанке. Да би „окајали грех“ тада су сви Ораховчани почели да славе Савиндан и исту славу пренели и у Доњу Трницу.
Исељени родови.
-Трновали и Трновци су се иселили у село Бистра код Ћустендила у Бугарској.
-Трничани су се иселили у Сурдул код Врања, пре 90 година.
-Трничани су се 1878. године иселили у Луково код Врања. То су учинили због сиромаштва.
-Давидовићи су се иселили у Барбаце. Тамо је дошао оснивач рода као „призетко“.
-Богдановићи су се иселили 1912. године у Велики Рајинац код Прешева.
-Арсини су се иселили 1921. године у Големи Дол код Прешева.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Горња Пчиња“, насталој на основу података прикупљених делимично 1940. године, као и 1949. и 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
