Порекло становништва села Црновце, општина Трговиште – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Горња Пчиња“, насталој на основу података прикупљених делимично 1940. године, као и 1949. и 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Црновце је планинско село; налази се на земљишту високом од 1000 до 1200 метара, у изворишном делу Црновске Речице, десне притоке Пчиње.
Воде.
Мештани користе воду за пиће из извора и кладенаца, којих има свуда у селу и на атару. Извори се зову: Језеро, Боровац, Рогово, Лешје, Бела Вода и Буковик.
Земље и шуме.
Потеси око села носе ове називе: Селиште, Градиниште, Думбијско, Вртача, Боровац, Прибелица, Гладница, Средорек, Шарковица и Голема Глава.
Тип села.
Црновце је село разбијеног типа и издељено је на махале, којих има седам: Село, Стајка Бара, Дољенице или Раповице, Коћурина, Вртача, Думбијска ии Пауноска Махала. Ове махале деле се деле на мање групе кућа.
Црновце је 1949. године у свом саставу имало седам родова са 74 домаћиинстава.
Постанак, име села, старине и прошлост.
Испод села постоји место Селиште: Ту су сада ровине, али, по причању, у „неки век“ на Селишту је било село. Од расељеног села садашњи становници ископавали су „дуварине од зграђе“, мале жрвњеве („воденични каменови“), црепове, плоче и др. Када је на Селишту био зулум, онда се „расточило вино“ у насељу. Од тог вина вода у Пчињи је „поцрвенела“.
Изнад садашњег сеоског гробља налазе се „старовременски“ гробови.
Данашње Црновце основали су досељени становници. Први досељеници били су преци рода Моравци. Овде су добегли „од турски зулум“ пре око 175 година. Пореклом су из села Црнотинца код Прешева. Поменуто насеље је 1912. године затечено као арбанашко село. По селу у старини досељеници су овом насељу дали назив Црновце.
Када су се доселили преци данашњих родова, гора је била велика и стоке се чувало много. „Селом“ се звало место где је био први крај данашњег насеља. Одатле су се неки становници касније растурили у махале.
Године 1942. бугарско војска у Црновцу је запалила 24 куће са 80 других зграда и убила 9 мештана. Запаљене куће су, после рата, обновљене. На крају Другог светског рата село је имало 75 домова, али су се одмах после тога неки мештани исељелили у Бачку – 11 кућа.
Порекло становништва.
Данашњи становници потичу од предака који су досељени.
Родови су:
-Моравци, Аранђеловдан, су први сеоски досељеници. Пореклом су из Црнотинца код Прешева одакле су избегли пре 175 година носећи тапије од имања, која су им присвојили Арбанаси. Родовско име добили су по области порекла (Моравица). Појасеви уназад су им: Стеван, 55 година – Таса – Стаменко – Никола – Анђелко. Доселио се Анђелков отац, који је основао род. Осим Стевана и оснивача рода, сви остали поменути преци су били свештеници. Имају исељених породица у Бачкој (5 кућа) и Новом Селу –две.
-Пауновци, Аранђеловдан, не знају за своје порекло. Имају исељених породица у лесковачком крају и у Рајинцу код Прешева.
-Додинци, Аранђеловдан, су досељени али се не зна одакле. Имају исељених породица и прешевским селима Летовици и Рајинцу и у Бачкој – Каравуково – две.
-Думбијци, Никољдан. Оснивач рода добегао је овде изсела Думбије у истој области. Оне је у Думбији „утепао пољака“ по због тога прешао у Црновце где је постао „призетко“. Имају исељених породица у Самољици код Прешева, Малешеву и Беривојцу код Гњилана.
-Стојковци, Аранђеловдан, не знају за своје порекло. Куће су им у махали Стајка Бари. Имају исељене две породице у Каравукову.
-Дељенице или Јовици, Аранђеловдан, не знају за своје порекло. Имају исељенике породица у Маминцу (2), Самољици код Прешева (2) и Бачкој – једна.
-Пртењаци или Коћурци, Никољдан, су досељени из Коћуре. Једна њихова породица исељена је у Врање. Право порекло им је изван Горње Пчиње.
Сеоска слава Спасовдан.
Исељени родови.
-Дучинци су исљени у Преображење код Врања. Из Црновца се иселио њихов преедак Иван.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Горња Пчиња“, насталој на основу података прикупљених делимично 1940. године, као и 1949. и 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
