Порекло становништва села Шаијнце (по књизи Шаинце), општина Трговиште – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Горња Пчиња“, насталој на основу података прикупљених делимично 1940. године, као и 1949. и 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Шајинце се налази у долини Пчиње, порерд реке и високо на падинама. Суседна насеља су: Доња Трница на истоку и Шапранце на западу.
Воде.
Мештани користе воду за пиће са извора и из четири бунара – у Река Махали – који су раније користили воду из Пчиње. Познатији извори и кладенци зову се: Бресје, Марков Рид, Чергарски Кладенац, Преко Рид, Осој и др.
Земље и шуме.
Називи потеса са њивама, пашом и шумом су: Марков Рид, Копљача, Веља Глава, Марганачка Чука, Голема Глава, Бара, Голема Река, Копривница, Кућиште, Стара Трла, Воденичиште и Селиште.
Тип села.
Шајинце је село разбијеног типа и подељено је на четири махале: Река, Голема Глава, Чергарски Рид су десно од Пчиње; Марков Рид је махала која се налази лево од Пчиње. Куће у Река Махали су збијене, док су у осталим махалама куће на различитим растојањима. Главни десо села чини Река Махала, јер је на путу непосредно покрај Пчиње и на ушћу Коћурске Реке.
Шајинце је 1949. године имала укупно 6 родова и 47 домаћинстава.
Постанак села, прошлост и старине.
На атару десно од Пчиње постоји место Селиште.Ту су налазли земљане ћупове, цигле, гробови и на једном месту виде се камене степанице. Остатака од старина раније је било више, али су они уништени, јер сада мештани на Селишту имају њиве и баште. Прича се да је на Селишту било српско село, које је по некима уништила чума. Покрај Селишта су потесу Кућиште и Воденичиште.
Данашње Шаинце основали су, односно обновили, крајем XVIII века преци родова Караминги, Црвенџици, Чергарци и др. Најстарији део села је Река Махала. Удаљена имања учинила са да су се касније неки мештани пресељавали на делове атара где су имали трла и тако основали нове махале. На тај начин је добио разбијен тип.
Лево од Пчиње, на темену узвишења Марков Рид, виде се остаци од зграде. Ту је била касарна за турску војску од 1878. до 1912. године.
У Шајинцу постоји црква посвећена Св. Јовану Богослову – у Река Махали. Ова црква саграђена је 1855. године на месту где је пре тога постојала црквина.
Око 1909. године село је имало 52 домаћинства, две механе, неколико дућана, ковачницу, грнчарницу и друге занатлијске радионице. Занатлијске радионице и данас постоје у Река Махали.
Порекло становништва.
Родови су:
-Караминги, Аранђеловдан, су старници. Куће су им у Река Махали. За време Турака у роду Караминги био је познат предак Стојан. Он је био малог раста, али врло храбар. Стојан се често борио са Турцима и Арбанасима; док је био жив, Арбанаси нису смели да пљачкају у Пчињи. Из рода Караминги две породице исељене су у Црнотинце код Прешева и две породице су прешле у Ђерекарце – Караманги или Грннчарци.
-Црвенџици, Никољдан, су пореклом из Рељана код Прешева. У Рељану је један њихов предак био свештеник; на његову су кућу напали „Турци“. Свештеникова жена у одбрани убила је нападачког „барјактара“. Због тога су се они, због страха од освете, одмах иселили из Рељана. Из поменутог села један истоимени огранак овог рода прешао је у Барбице – који постоје и данас, други део рода је дошао овде – у Шајинце. У Шајинцу живе преко 150 година. Наталија, 60 година – Василије – Паша – Митко – Стојан, који је овде основао род. Сви поменути преци били су свештеници, осим Митка. Куће су им у Река Махали. Од Црвенџица из Шајинца по једна породица је исељена у Бујановцу и Крагујевцу и две у Прешеву.
-Чергарци, Аранђеловдан, су пореклом из села Кутли-Бега – „Кратовско“. Неки њихов предак долазио је у посету код Цигана чергара и по томе је добио име. Други причају да им је име остало по томе што су њихови преци Светом Сави украли чергу. Због тога , верује се, они данас славе и Савиндан. Имају исељених породица у Врању (1) и Каравукову две.
-Големоглавци, Аранђеловдан, су добили ме по називу махале и места одакле су досељени. Кажу да су раније чинили један род са Чергарцима и да им је порекло као њихово. По једна исељена породица живи у Биљачи и Каравукову.
-Маркориђани, Никољдан, су досељени из суседне Доње Трнице. Одатле је дошла жена, која је довела децу од којих је настао овај род. Две породице сада живе у Врању.
-Стрнорици, Митровдан, не знају за своје порекло. Куће су им у махали Марков Рид.
Црквена и сеоска слава је Св. Јован Богослов.
Исељени родови.
-Дрмосанци су у Дубмици код Врања. Досаељени су из Шајинца.
-Радуловићи су се иселили 1924. године у Големи Дол код Прешева.
-Јовановићи, Стојковићи и Поповићи сусе после 1912. године иселили у Прешево.
Неким становницима Шајинце је послужило као етапа у даљем пресељавању.
-Деда-Марковци (12 кућа), који живе у Ђерману, пре око 170-180 година су досељени у Шајинце са Косова. Дошла су три б рата. Ту су их препознали „косовски Турци“ и двојицу од њих убили, док се трећи брат, деда Марко, склонио у шумовиту Ђерманску планину.
-Стошини данас живе у суседном Шапранцу. Они су из Ораховца код Прешева, најпре досељени у Шајинце па после прешли у Шапранце.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Горња Пчиња“, насталој на основу података прикупљених делимично 1940. године, као и 1949. и 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
