Порекло становништва села Шапранце, општина Трговиште – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Горња Пчиња“, насталој на основу података прикупљених делимично 1940. године, као и 1949. и 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Шапранце се налази у долини Пчиње, између Шаинца на истоку и Новог Села на западу.
Воде.
Мештани користе воду за пиће са извора и из бунара. Извори се зову: Марковски Кладенац, Топличка Чешма, Баљачичилска Чешма, Лисичарски, Сатански и Бајински Кладенац.
Земље и шуме.
Топографски назви за делове атара су: Пепељкавица, Чука, Тврдова Чука, Сланопађе, Бајковица, Буриловче, Димчо Чукар, Цветина Њива, Селиште, Лилинче и Градиште.
Тип села.
Село је разбијеног типа; при подизању кућа становници су водили рачуна да им имање буде што ближе. На долинској падини Пчиње налазе се махале: Милкарска, Сатанска и Лисичарска; лево крај Пчиње и на падини леже: Доња, Горња и Доњордиска Махала. Између појединих махала растојање износи око два километра.
Шапрнаце је 1949. године имала укупно 12 родова са 55 домаћинстава.
Постанак села, прошлост и старине.
У писаним изворима Шапранце се наводи под истим именом јуш у средњем веку, 1343. – 1345. године. Село се поново помиње и за време Турака у поменику манастира Прохора Пчињског.
Једном је Шапранце било уништено. Данашње село основали су малобројни пресотали старинци и досељени родови. Најстарији сеоски род су Лисичарци; живе у истоименој махали.
Топографски назив Селиште односи се на место које се налази између Горње и Доње Махале са леве стране Пчиње, непосредно поред реке. Ти има „дуварина“ и великих земљаних ћупова. Мештани су налазили и новац. Деда Стојилко нашао је „ћупче со пари“. На Селишту „у неко предње време“ постојало је село. Селиште је данас под њивама.
На земљишту покрај Доње Махале а недалеко од Селишта познају се плоче од старих гробова. Мештани мисле да су ти гробови од православних српских становника.
Шапранце има цркву посвећену Св. Николи – летњем. Она се налази на граници атара са суседним селом Думбијом; саграђена је 1873. године. Казује се да је црквени храм се налази на месту где је пре тога било манастириште Прохора Пчињског.
Како је постало име села, мештани не знају да протумаче. Јован Цвијић истиче да име Шапранци опомиње на Влахе.
Порекло становништва.
Сеоски родови су:
-Лисичарци, Аранђеловдан, су старинци. Припадници овог рода раније су се звали Стамболци. Сада се један њихов потес зове Стамболске Њиве. Лисичарци у Шапранцу имамју посебну махалу. Знају за по једну исељену породицу у Ристовцу и Бујановцу.
-Милкарци, Никољдан, су пореклом из Прешевске Моравице. Имају исељених породица у Прешеву (1), Ораховцу код Прешева (2, Илићи), Бујановцу и околини Лесковца.
-Урошевци, Никољдан, су пореклом из села Доњег Врања поред Врања. Деле се на:
-Спасини, Мирковци и др. Имају исељених породица у Маминцу код Прешева (3 куће, зову се Милкини).
-Сатанци, Аранђеловдан, не знају за своје порекло. Овде су дошла два брата; од једног потичу припадници овог рода; од другог су Текерци. Куће су им у истоименој махали. Имају исељених породица у Црвотинцу код Прешева и у околини Панчева.
-Текерци, Аранђеловдан, су поменути да су огранак претходног рода. Имају исељених породица у Маминцу (Шапранчани) код Прешева и у Врању.
-Биљашалци, Аранђеловдан, су добили име по Биљачи код Прешева одакле су досељени где и данас имају рођаке. Имају по једну исељену породицу у Црнотинцу и Бујановцу.
-Деда-Стајинци, Аранђеловдан, не знају за своје порекло. Име су добили по оснивачу рода. Имају исељених породица у Малом Трновцу код Бујановца, Нишу и још негде у Србији.
-Стошинци, Никољдан, су пореклом из Ораховца код Прешева. Најпре су дошли у пчињско село Шанице па је отац данашњих становника прешао овде као домазет.
-Шубарци, Никољдан, не знају за своје порекло. Име су добли по неком Деда–Шубари. Имају исељенике у Љанику код Бујановца.
-Доњориђани, Никољдан, не знају за своје порекло.
-Јовинци, Никољдан, о свом пореклу ништа не знају. Имају исељеника у Бујановцу.
-Терини, Никољддан, о свом порекли ништа не знају. Имају исељеника у Бујановцу.
Црквена и сеоска слава је Св. Никола – летњи.
Исељени родови.
-Урошевци су се иселили пре 80 година у Копањане код Врања.
-Шаприћи су исељени пре 140 година у Трнићевац у Кривој Реци.
-Росуљци живе у суседном Новом Селу, где се иселио дед данаших становника.
-Миљини живе у Ослару код Бујановца дошавши из Шапранца где су им Турци 1878. године запалили кућу.
-Ђорђевићи и Антићи су се иселили 1922. године у Маминце код Прешева
У Куретишту код Гњилана населио се један род пре 150 година из Шапранца у Пчињи.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Горња Пчиња“, насталој на основу података прикупљених делимично 1940. године, као и 1949. и 1950. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
