Порекло становништва села Кијевац, општина Сурдулица – Пчињски округ. Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
Положај села.
Кијевац захвата пространи планинско земљиште у сливу Врле и сливу Џепске Реке. Први, већи део села припада Врањској Котлини, други, мањи део, припада Грделичкој Клисури. Овде се износе подаци о оном делу Кијевца, који леже у сливу Врле.
Земље и шуме.
Називи потеса су: Гумниште, Јавор, Крушар, Горње и Доње Раскрсје, Азиров Гроб, Крива Падина, Ржиште, Грбина Ливада, Црвени Кладенац, Папратина, Широки Пут, Градиште, Стојанов Бунар, Ивкова Њива, Друм, Трештено Дрво, Љута Крушкаа, Попов Мост, Глотска, Кратки Рид, Кушлин Гроб, Јавор, Тршевина, Косовске Куће, Дубница, Турска Њива, Гуџиште, Пејина Падина, Селиште, Вучкова Гарина, Бачевиште, Жута Вода, Габриче, Николин Чукар, Самар и Орловац.
Тип села.
Кијевац је село веома разбијеног типа. Село је састављено од махала: Кијевац, Џелепци, Србинци, Каланци, Балтијинци и Илијинци. Махале су једна од друге доста удаљене, као што су и групе кућа у њима прилично издвојене. Главна махала, са школом и општинским одбором, по којој је добило име цело насеље, је Кијевац.
Кијевац, у сливу Врле, је 1952. године у свом састави умао укупно 140 домаћинстава.
Постанак села, старине и прошлост.
На потесу Горње Раскрсје виде се стари гробови урасли у шуми. У народу се верује да је ово гробље латинско, односно римско.
Градиште је узвишење на граници са насељем Лескова Бара. На темену Градишта виде се зидине местимично високе до једног метра. Неки мештани кажу да је на поменутом узвишењу био „римски град“. Ископавани су: „лонци, новац, зграде, зидине са малтерома“.
У Кијевцу постоји црквина на потесу Кијевска Чука, кота 1006 метара. После Првог светског рата ту је подигнута нова црква Св. Прокопија, данас такође у рушевина. На Кијевској Чуки види се и споменик палим мештанима у ратовима од 1912. до 1918. године.
Кијевац се рачуна у стара села. Старост насеља види се и по очуваним стариначким родовима.
Селиште је „добро сакривено место“ у долини Дубничке Речице. Тамо је било 5-6 кућа неких данашњих сеоских родова. Сигурно се зна да су тамо биле куће данашњег рода Ковачевци или Јанковци. Када су се намножили становници на Селишту онда сусе они „разишли по ридови“: Милисав, 66 година – Милош – Димитрија – Стаја – Милисав – Јанко. Јанко је живео на Селишту а његов син Милисав прешао је у данашњу махалу Кијевац. За поменутог Милисава, прича се, да је био храбар човек и да се борио са Турцима.
Потес Азиров Гроб лежи у североисточном делу села. Ту је гроб неког муслимана, који је био пољак. Њега су убили становници села Власине а потом сахранили у атару Кијевца. Због тога су мештани из Кијевца морали да плате „30 кеса за крвнину“; продали су женски накит и бакарне посуде из својих домова и скупили новац за казну.
Топографски назив Косовске Куће постао је по неким српским досељеницима који су добегли са Косова. На поменутом месту живели су неко време а потом су се некуда одселили.
У Кијевцу постоје два гробља у којима се сахрањују умрло данашње становништво. Једно гробље је у махали Кијевац а друго у махали Џелепци.
У Кијевцу се држи сабор на Спасовдан и на дан Велике Госпојине. Тада се скупљају мештани у својим махалама око крстова.
Порекло становништва.
У Кијевској Махали живе ови родови:
-Петкови и Џукелинци су раније чинили један род. Славе Јовањдан. Сматрају се да су старинци.
-Ковачевци или Јанковци, Аранђеловдан. И они се сматрају старинцима.
-Џаворци и Савићи, Никољдан. Не знају за своје порекло.
У Џелапској Махали живе ови родови:
-Ђорђевићи, Спасићи, Ивановићи, Филиповићи, Банковци и Радуловићи. Прва три рода славе Аранђеловдан а остали Јовањдан. Поменути родови потичу од претка Ђорђа, Банка, Филипа и Спасе – који су били браћа. Сматрају се као старинци.
У Србинској Махали су ови родови:
-Николинци, Филиповићи, Богдановићи, Чикинци. Чикинци славе Никољдан, остали славе Јовањдан. Преци ових родова су „дошли из Србије“ – из неког места у околини Неготина. Тамо су „псовали Бога“ па су их други становници отерали.
У махали Каланци су:
-Каланци, Аранђеловдан. О њиховом пореклу се ништа не зна.
У махали Балтијинци живи род:
-Балтијинци, Аранђеловдан. За њих се мисли да су старинци. Најпре су живели у махали Кијевац а касније основали засебну махалу.
У махали Илијинци живи род:
-Деда Илијинци, Аранђеловдан. Порекло им је непознато. Оснивач рода Деда Илија живео је 120 година.
Исељеници.
-Радојчинци (4 куће), Големоглавци (6) и Чепилови (1) иселили су се у Алакинце.
-Кијевци су се иселили у Јовац.
-Крстинчани (3) и Филиповићи (1) су се иселили у Дуги Део.
-Стојановци, две куће су се иселиле у Загужане.
-Пепеларци (22) су се иселили у Бацијевац.
-Из Кијевца има исељеника и изван Врањске Котлине:
-Јовановци су се иселили у Крајиште – село Рупје.
-Црниловићи су се иселили у Власотинце.
-Филиповићи, две куће су се иселиле у село у Доњи Ливач код Гњилана.
-Стаменковићи, Ивковићи и Савићи, по једна кућа, иселили су се у Влаштицу код Гњилана.
-Ковачевци, две породице се иселиле у Каравуково – Бачка.
-Радуловићи, по једна породица живи у Нишу и Каравукову.
-Филиповићи, четири породице су се иселиле у Банат и две у Мачву.
-Богдановићи, три породице се иселили у Банатски Брестовац.
-Трајковчани, цео род се иселио у Банатски Брестовац. Живели су у Србинској Махали. Њихова земља је данас под багремовом шумом.
-Деда Илијинци, једна породица се иселила у Каравуково.
-Николинци имају исељеника у Мачви и околину Прокупља, по једна породица.
ИЗВОР: Према књизи Јована Ф. Трифуноског „Врањска Котлина“, насталој на основу података прикупљених од 1951. до 1955. године. Приредио сарадник Порекла Милодан.
